Običaj kićenja svatova datira još od davnina. Kroz vreme je modifikovan, ali se zadržao do danas. Ova tradicija datira od srednjeg veka, kada se za tu priliku koristio samo ruzmarin.
Postoje dva narodna verovanja zašto je baš grančica ruzmarina korištena za ovu priliku. Prema prvoj, romantičnoj, ruzmarin je simbol vernosti i bračne sreće, dok je po drugoj on biljka koja štiti od zlih sila i uroka.
Drugo verovanje bilo je tipičnije za seoske sredine. Običaj je bio da se ruzmarin onima koji su u braku stavlja na desnu stranu revera, a onima koji nisu na levu.
Prema tradiciji mladoženju su kitili sa dva cveta. Sa jedne strane kitile su ga devojke iz njegovih svatova, a sa druge iz mladinih. U nekim krajevima običaj je bio da rodbina sa mladine strane ruzmarin nosi sa desne strane, a mladoženjina sa leve.
Kićenje svatova su ranije uglavnom obavljale devojke spremne za udaju, kako bi se pokazale mladićima na svadbi. Devojke su, zatim, darivali baš slobodni momci i njihove familije.
Na taj način kićenje svatova ruzmarinom je imalo važnu društvenu funkciju. Devojke su tako isticale svoje želje i pretenzije ka udaji, a ovaj običaj u prošlosti omogućavao je mladima da se zbliže.
Kićenje svatova ostalo je kao lep običaj koji simbolizuje bračnu sreću i danas. Ruzmarin sa tračicom u bojama srpske zastave se sve manje koristi kao ukras. Umesto ruzmarina koriste se različiti cvetići, prirodni ili od nekih veštačkih materijala, najčešće sa belim, roze, plavim i svetlozelenim tračicama.
Ukrasni cvetići se obično stavljaju na rever, kao što je bio slučaj i sa ruzmarinom, a u nekim slučajevima se ženama i devojkama vezuju oko ruke kao narukvice.
Pored cevtova i ruzmarina, za kićenje se sve češće koriste i bedževi sa nekom ilustracijom i imenima mladenaca.
Zadržana je tradicija da i sada kićenje svatova obavljaju mlade devojke, ali koje nisu nužno spremne za udaju, a negde i devojčice.
Mlada i mladoženje, a ponegde i kumovi imaju drugačije cvetove za ukrase, u skladu sa svojom ulogom na svadbi. Neke mlade žele da im se bidermajer slaže sa mladoženjinim cvetom na reveru.
U novije vreme običaj je i da drugarice jedne drugima kite svatove, dok se ranije ova uloga uglavnom poveravala devojkama iz familija mladenaca. Takvo iskustvo podelila je jedna korisnica tvitera, koja se požalila da je novac od kićenja svatova uzela mlada, odnosno drugarica koja joj je poverila tu ulogu na svojoj svadbi.
Njen post izazvao je lavinu komentara, pa su neki od korisnika ove društvene mreže podelili svoja iskustva. Većina je rekla da bi novac trebalo da pripadne devojkama koje kite svatove, a neki su objasnili da je uobičajeno da se novac da mladencima, pa oni od njega kupuju poklone devojkama kojima su poverili ovu ulogu.
Jedna od dilema kod mnogih je ta da li novac koji se prikupi od kićenja svatova pripada mladencima ili devojkama koje su kitile.
Kao što svaki kraj za neke stvari ima drugačije običaje, takav je slučaj i sa ovim. U većem delu Srbije novac iz korpi za kićenje pripada devojkama koje su kitile svatove, dok, recimo, u Bosni tradicionalno taj novac uzimaju mladenci.
U nekim krajevim mlada uzme novac, ali ga ona podeli devojkama koje su kitile svatove. Slična priča je i sa cvetovima. Negde se od devojaka očekuje da spreme cvetove za svadbu.
Međutim, u poslednje vreme mladenci tu obavezu najčešće preuzimaju na sebe, jer većina želi da i ono čime se kite svatovi prati celokupnu svadbenu dekoraciju. Ako mladneci kupuju cvetove, nekada se od onoga što su devojke dobile za svadbu nadoknadi taj "trošak", pa ostatak one podele između sebe.
Jedna od nedounica na svadbama je koliko je pristojno ili poželjno dati novca za kićenje svatova. Nekada je to bila simbolična novčanica, ali danas sve češće i to predstavlja stvar prestiža.
Pored toga što kićenje i cvetovi predstavljaju pripadnost određenoj svadbenoj povorci, oni su i simbol lepote i glamura.
(Kurir.rs/Telegraf)