Lekari ističu da lako može doći do kolapsa organizma, a posebno se mora voditi računa o zaštiti kože
Izuzetno visoke temperature za ovo doba godine, koje su negde išle i iznad 30. podeoka, prilično su nas iznenadile.
U kombinaciji s visokim nivoom UV zračenja, neki su već i izgoreli na suncu, a tek je kasno proleće.
Šok zbog prelaska iz debelih jakni pravo u letnju odeću ipak nas upozorava da treba da budemo veoma oprezni, jer ovako vreme može negativno da utiče na zdravlje hroničnih bolesnika, pa čak i zdravih osoba!
Kardiolog prof. dr Siniša Pavlović za Kurir kaže da se po ovakvom vremenu moraju čuvati svi, a posebno srčani bolesnici i osobe koje imaju probleme s pritiskom.
- Osobe koje imaju terapiju prepisanu od strane lekara treba da je uzimaju tek kad izmere krvni pritisak.
Dešava se da ljudi popiju terapiju za visok pritisak, a on je pao, jer je poznato da se na toploti ionako krvni sudovi šire. To dodatno obori pritisak, pa može doći do zamora, malaksalosti. Bitno je za starije osobe i bolesnike redovno merenje pritiska i korigovanje terapije kad je to potrebno - rekao je on i dodao da isto tako treba da se ponašaju i mlađe zdrave osobe.
- Svakako postoji rizik od kolapsnih stanja pregrevanjem. Ne treba se izlagati naporu, treba piti što više tečnosti i izbegavati najveće gužve i vrućine. Naravno, savet koji se stalno ponavlja je da se izbegava boravak napolju kad je sunce najjače - kaže dr Pavlović.
Doktorka Radmila Šehić, specijalista opšte medicine, saglasna je s kardiologom da se u organizam mora unositi što više tečnosti.
- Oni koji su alergični na sunčeve zrake trebalo bi sedam do 10 dana pre izlaganja jakom suncu da počnu da koriste antihistaminike. Alergijska desenzibilizacija je bitna da se organizam pripremi, što terapijom, što postepenim izlaganjem suncu, ali u ranim jutarnjim i popodnevnim satima, kad ono nije agresivno.
Prim. dr Aleksandar Adamović, dermatovenerolog i direktor Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu, ističe da se moramo držati pravila koje će nam sačuvati zdravlje, iako bismo najradije pohrlili na sunce jersmo željni toplih dana posle zime i kišovitog početka proleća.
- Bitno je da ljudi ne budu napolju kad je sunce najjače, od 11 do 15 časova. Ako neko i mora da izađe, neka se drži hlada, zaštiti se svetlom garderobom koja neće dodatno ugrejati organizam, ali i zaštiti glavu kačketom ili šeširom. Preporuka je da se nosi svetla, pamučna odeća, a nikako sintetika, koja zaustavlja znojenje, a ono je veoma dragoceno za rashlađivanje organizma.
Suzana Trajković
Bonus video: