Gosti večerašnjeg Usijanja Milovan Božinović, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Aleksandar Gajović, novinar i književnik, poslednji državni sekretar u Ministarstvu kulture, saglasni su da je pred Srbijom težak diplomatski put
U borbi protiv političkih pritisaka koji su sve očigledniji, jači i komplikovaniji, Srbija daje odgovore i pokazuje prve pomake. Nakon što je Priština zvanično podnela zahtev za članstvo u Savetu Evrope, državni vrh je saopštio da je 4 zemlje povuklo priznanje nezavisnog Kosova.
Reč je, najverovatnije, o državama iz Afrike i karipskog regiona, ali je Savet bezbednosti ovlastio predsednika Aleksnadra Vučića da obavesti širu javnost o kojim državama se radi, kada bude smatrao da treba. Nakon poslednja 4 povlačenja i onih 18 od ranije, status je sledeći: Od ukupno 193 članice Ujedinjenih nacija, 100 ne priznaje nezavisno Kosovo, 5 priznaje, ali ne glasa u korist Prištine, dok je u manjini 88 država koje su dale priznanje samoproglašenom tzv. Kosovu.
Postoje navodi da je još 10 država spremno da povuče svoja priznanja, ali da će se na tome raditi u narednom periodu.
Koje su države promenile odluku? Kakvi su dalji diplomatski koraci Srbije? Šta će biti sa zahtevom tzv. Kosova za ulazak u Savet Evrope? Gosti Usijanja bili su Milovan Božinović, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Aleksandar Gajović, novinar i književnik, poslednji državni sekretar u Ministarstvu kulture.
- Priština ruši sporazum iz Vašingtona, ali ne bez aminovanja onih koji su i inače celu tu priču uspostavili. Nemoguće je tumačiti postupke Prištine, a da ne komentarišemo njihove mentore. Ovo otpriznavanje je jedan lep diplomatski uspeh, ali ja ga ne bih precenjivao. Nemamo mi problem ni sa te etiri, ni sa drugih 40 država, naš problem su velike zapadne države, koje hoće da nametnu jedno rešenje za ovaj prostor, i to u situaciji kada je rat u Ukrajini. Moramo konstatovati da našu diplomatiju čekaju ozbiljna i izazovna vremena - rekao je u Usijanju Milovan Božinović, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj.
Aleksandar Gajović, novinar i književnik, poslednji državni sekretar u Ministarstvu kulture, ističe da Srbiju na diplomatskom putu čekaju velika iskušenja.
- Mislim da je taj diplomatski put za nas jako dugačak. To nije kratko i nije trka na 100 metara već je to maraton. Moramo biti uvek budni i videti šta sve oni koji ne misle dobro Srbiji rade, pre svega Nemačka i Amerika. Ono što je istina je i to da ćemo mi na tom diplomatskom putu trpeti i udarce sa strane i toplog zeca. I ko zna šta još, da bi se naš uticaj i ambicija da ne dozvolimo da jedna nepriznata država postane članica Saveta Evrope. Podsetimo i na to da ima mnogo veći broj zemanja koji ih ne priznaju, nego onih koji ih priznaju. Tu se oslanja moj optimizam. Uostalom i mnoge zemlje Evropske unije ne priznaju nepostojeću državu na Kosovu. Ali, da je pritisak na Srbiju, apsolutno jeste. Nalazimo se na neki način između čekića i nakovnja. Ali, mislim da ćemo naći pravi put. Isto tako, mislim da bi uvođenje sankcija Rusiji bila jedna velika greška, diplomatska i međunarodna greška, iz prostog razloga što moramo misliti na svoje interese, na energetsko tržište i to je ono što Kosovo koristi, što Rusija više nije članica Saveta Evrope, i što su izgubili jednog velikog oponenta. Oni sad tu pokušavaju da nađu neki put, na po mom mišnjenu, podmukao i sujetan način - rekao je Aleksandar Gajović, novinar i književnik, poslednji državni sekretar u Ministarstvu kulture.
Milovan Božinović, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj objasnio je kakva je talno institucija Savet Evrope, naglašavajući da Savet Evrope nema izvršna ovlašćenja.
- Savet Evrope je jedna ustanova osnovana posle Drugog svetskog rata, sa utiskom da je to bila velika katastrofa i da Evropa treba da bude izgrađena na principima pluralizma i nekakvih evropskih vrednosti. Međutim, to je organ bez izvršnih ovlašćenja. To je više jedna moralna instanca. Famozna Venecijanska komisija je njihova u suštini, odnosno kako da vam zakonodavstvo bude usklađeno sa tim vrednostima. Ne bih precenjivao to. To je na kraju stvar u brojanju. Imali ili nemali dvotrećinsku većinu, to će biti propagandno korišćeno. I to nije predvorje za Evropsku uniju. To je netačno. Članstvo u Savet Evrope bi trebalo da bude znak da sve demokratsko društvo. Eto, to je sad - vi ste primljeni u neko demokratsko društvo - rekao je u Usijanju Milovan Božinović, nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj.
Gajović ističe da će biti urušena institucija Saveta Evrope, ukoliko lažna i samoprozvana država Kosovo bude primljena u Savet Evrope.
- Sam naziv Savet Evrope, ovo savet, nije to neka institucija, ali je glasovita. Ako se desi da lažna i nepostojeće država Kosovo bude primljena u Savet Evrope, sve će biti izigrano. Čim se gazi vladavina prava tu onda nema demokratije, a Savet Evrope bi ustvari trebalo da bude stožer demokratije u Evropi. Oni će sami sebe pojesti, odnosno biće u suprotnosti jedno sa drugim. Ja sam legalista, za to sam da se tačno znaju pravila igre i da se po njima ponašamo. Ovo što će takozvano Kosovo pokušati da postane član jedne evropske institucije kao što je Savet Evrope, mislim da je potpuno gaženje i nepoštovanje institucije i vladavine prava. Takozvano Kosovo nema nijedan element zbog čega bi bilo primljeno u Savet Evrope - zaključio je Gajović.
Kurir.rs
Bonus video: