Nekadašnji dopisnik iz Moskve sa proruskih pozicija tumači situaciju u Ukrajini
Novinar i publicista, dugogodišnji Vjesnikov dopisnik iz Moskve i nekadašnji diplomatski savetnik pri hrvatskoj ambasadi u Rusiji Bogoljub Lacmanović je za Novi list pokušao da objasni zašto je do ruske invazije na Ukrajinu došlo.
- Često sam govorio da najverovatnije neće biti rata, tj. nadao sam se da do rata neće doći. Ta prognoza se nije ostvarila jer sam računao da će se Nemačka poneti kao 2008. godine i da će sprečiti taj rat suprotstavljajući se zaoštravanjima odnosa i uvođenju Ukrajine u NATO.
Sjedinjene Američke Države uspele su da potčine Nemačku i tako uvedu sankcije Rusiji koje toj državi, ustvari, nisu nikakva novina jer da bi sačuvala, u toj nelojalnoj konkurenciji, evropsko tržište - a pre svega nemačko, SAD je uvodio sankcije protiv Rusije decenijama, a spomenuću samo 1982. kada je građen gasovod i naftovod Urengoj-Užgorod i kada su se, protiv američkih sankcija, pobunile Nemačka, Francuska i Italija, kaže Lacmanović.
- Danas Nemačka nije izdržala pritiske i Severni tok je zatvoren pa će sankcije i ograničenja koja su uvedena najviše koštati upravo tu zemlju koja troši najviše ruskog gasa i ruske nafte. Pored toga, Rusija i Nemačka su imale izuzetno veliku robnu razmenu, svi nemački industrijski giganti imaju velike poslove u Rusiji.
Nemačka je tako danas ne samo ekonomski oslabljena, već i javno degradirana od strane Ukrajine čiji predsednik Zelenski, da podsetimo, nije hteo da primi predsednika Nemačke, vodeće evropske zemlje, zamerajući mu da je on bio za Severni tok 2. Uvrede na račun Nemačke počele su da dolaze i sa poljske strane, a vrhunac svega je da je prošloge sedmice američki nedeljnik Politiko objavio fotografije petnaest vodećih ljudi Nemačke optužujući ih da su izdajnici Nemačke i da su prodali dušu Putinu.
Sve ovo navodim kako bih ilustrovao o kakvom je sve pritisku reč od strane SAD-a, bez čijeg odobrenja ni Varšava ni Kijev ne bi mogli da satonizuju Nemačku. Evropa je podijeljena i reč je o podelama decenijama režiranim od strane SAD-a, na "novu istočnu koja je progresivna i staru zapadnu Evropu koja je - dekadentna", tumači Lacmanović i tvrdi da ponašanjem EU diriguje britanski premijer Boris Džonson.
Lacmanović tvrdi da na delu uopšte nije rat između Rusije i Ukrajine, nego geostrateški rat SAD protiv Rusije u kojemu je, dodaje, Ukrajina kolateralna žrtva.
U nastavku je progovorio i o ulozi Kine.
- SAD su svesne da im je glavni konkurent, protivnik i suparnik Kina i da će ona biti sve jača i razvijenija ali u ovome trenutku ne žele da zaoštravaju svoje odnose s Kinom jer je geostrateški to beskorisni zato što prema toj zemlji imaju pristup samo s mora, a potreban im je i onaj s kopna. To je jedan od razloga zbog kog su donele odluku da Rusiju stave u "potkovicu".
Prvo su, u NATO, nakon raspada SSSR-a primane one države koje su bile najbliže Rusiji i mi danas svedočimo poslednjem pokušaju zatvaranja te potkovice. Prethodni je bio početkom ove godine u Kazahstanu gde je izveden neuspešni državni udar.
Kada bi Rusija bila stavljena u tu potkovu, čekao bi se i pripremao trenutak da u Kremlj dođe neki novi lider Rusije koji bi, poput Jeljcina, bio podatan Vašingtonu, a Kina bi se tada našla u sendviču i bila bi u mnogo lošijoj geopolitičkoj poziciji no što je to danas.
Dakle, rat se mogao izbeći, ali su u Vašingtonu zaključili da je poslednji trenutak sprečavanja učvršćivanja višepolarnog sveta u kojem bi drugi i treći pol činile Moskva i Peking, dodaje Lacmanović.
On tvrdi da je Amerika glavni finansijer rata u Ukrajini, a zabrinjavaju ga, kaže, izjave pojedinih evropskih ministara jer je u njima, kako tvrdi, rečeno da će taj rat trajati dugo i da u tom ratu ne sme i neće pobediti Rusija.
- Reč je dakle o višeslojnom i specifičnom sukobu koji predvodi SAD zajedno sa svojim saveznicima i to vatrenim oružjem, ekonomskim sankcijama, kulturnom i sportskom izolacijom Rusije i jednim od najprljavijih informacionih ratova u kojem je Zapad medijski uspešniji od Rusije, smatra Lacmanović koji Ameriku optužuje i da je 2004. u Ukrajini organizovala Obojenu revoluciju u kojoj je na vlast "doveden" proramerički Viktor Juščenko iako je, kako tvrdi, izborni pobednik bio proruski Viktor Janukovič.
Na pitanje zašto Ukrajina, ako to poželi, ne bi ušla u NATO, Lacmanović odgovara pitanjem.
- Ako je Kuba pristala, dapače - nije htela da se sklone sovjetske rakete sa njene teritorije, zašto je SAD digao graju? Nacionalna sigurnost je poput slobode pojedinca, ne može biti na štetu drugoga. Uostalom, Amerika je dala usmenu garanciju da se neće širiti na istok, a pogotovo da neće ići na teritoriju bivšeg SSSR-a, kaže.
Za ukrajinsko poluostrvo Krim tvrdi da je u sastav Ukrajine ušao - nelegalno.
- Kada je 1954. na čelo SSSR-a došao Hruščov, on je na Prezidiju doneo odluku da se Krim pokloni Ukrajini. To je bila nezakonita odluka jer je za zakonitu odluku o prelasku Krima iz Rusije u Ukrajinu, po tadašnjem ustavu, trebalo da se održe tri pozitivna referenduma - jedan u Rusiji, drugi u Ukrajini i treći na Krimu. Oni nisu održani, stoga je taj "poklon" bio nelegalan. Međutim, to je pitanje ostalo nerešeno i nakon raspada SSSR-a, rekao je on.
Progovorio je o i istupima predsednika Hrvatske Zorana Milanovića.
- Predsednik Milanović u pravu je kada tvrdi da Kijev ne bi trebalo toliko huškati na rat u kojem će oni nesumnjivo izvući deblji kraj. Međutim, u svojim izjavama nije konstantan i redovno je kontroverzan, kaže.
- Izuzetno cenim papu Franju. Reč je o mudrom i humanom čelniku Vatikana, bliskom običnim ljudima i njihovim problemima. Dobro je detektovao problem kada je rekao da je NATO došao na granice Rusije i "lajući" isprovocirao ruskog medvjeda da krene u rat.
Na taj način je tvrdim rečnikom dao do znanja da za ratnu situaciju nije kriva samo Rusija, već i SAD sa zapadnim saveznicima. Radi zaustavljanja rata ponudio je čak dolazak k Putinu u Moskvu.
Ali za rješavanje ukrajinske ili bolje rečeno vrlo opasne svetske krize nije dovoljan samo Putin - potreban je i Bajden koji drži ključeve ovog rata jer on i njegovi najbliži saradnici javno priželjkuju i veruju u totalni poraz Rusije u ratu "do poslednjeg Ukrajinca". Papa Franja je trebalo da predloži sastanak utroje i u tom slučaju mogle bi porasti nade u skori mir, smatra Lacmanović.
Kurir.rs/Novi list