Ljubivoje Đorđević, rukovodilac najvećeg osnovnog tužilaštva u Srbiji kaže za Kurir da je najstariji predmet u Prvom osnovom tužilaštvu iz kraja 2017. a da će do kraja leta i u gotovo svim predmetima iz 2018. biti doneta tužilačka odluka
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu, kojim već punih 12 godina, u trećem mandatu, rukovodi javni tužilac Ljubivoje Đordević broj starih nerešenih predmeta svelo je na minimum. Najstariji predmeti u najvećem osnovnom tužilaštvu u Srbiji su iz kraja 2017. godine, a kako tužilac Đorđević najavljuje za Kurir, do kraja leta i u svim predmetima iz 2018. godine biće donete meritorne tužilačke odluke.
Kako ste uspeli da postignete ono što se godinama činilo nemogućim, da rešite skoro sve stare predmete?
- Bitno mi je da predmeti ne stoje, insistiram da se u svakom donese tužilačka odluka, odnosno da se u skladu sa dokazima uradi optuženje, prijava odbaci ili odustane od gonjenja. Plan i program rešavanja starih predmeta, koji sam inicirao još 2016. godine, rezultirao je svođenjem na razuman broj predmeta koje nije moguće rešiti zbog procesnih smetnji, najčešće iz razloga jer okrivljeni nije dostupan državnim organima. Naime, sada se uz tekuće predmete rešavaju paralelno, ali kao prioritetni i to sa meritornim odlukama, predmeti završno sa 2017., a uskoro će biti donete konačne odluke i u svim predmetima u kojima je objektivno to moguće i za 2018. Jako je bitno da istaknem da su zamenici i saradnici u obavezi da sačine službenu belešku o razlozima nepostupanja, ako ne postupe u nekom od predmeta po Planu i programu rešavanja, odnosno u predviđenom roku, kao i da o razlozima obaveste mene ili prvog zamenika. Kada smo počeli sprovođenje Plana, bilo je čak i predmeta iz 2006.godine.
Pored službe za odnose sa javnošću koje ste formirali krajem prošle godine, prvo ste i jedino tužilaštvo i koje ima Istražni centar?
- Istražni centar je jedna od stvari koja izdvaja Prvo osnovno tužilaštvo od svih tužilaštava na teritoriji cele Republike Srbije. Istražni centar koji sam formirao za vreme trajanja prvog mandata i to nakon stupanja na snagu novog Zakonika o krivičnom postupku 2013. godine, u cilju što efikasnije realizacije tužilacke istrage, i nakon devet godina postojanja sa velikom uspešnošcu u znajčajnoj meri doprinosi sprovođenju istrage i svih dokaznih radnji, kako bi se predmeti što brže i efikasnije rešavali.
U velikoj meri primenjujete i institut oportuniteta koji značajno doprinosi prilivu u budžet Republike Srbije?
- Napomenuo bih da je od 2010. godine u porastu primena instituta sprazuma o priznanju krivičng dela i pre svega odlaganja krivičnog gonjenja - takozvanog oportuniteta čiji efekti su pozitivno uticali, kako na dužinu trajanja krivičnih postupaka sa jedne strane, tako i na postizanje svrhe kažnjavanja učinioca lakših krivičnih dela. U tom smislu dodao bih da sam kao član Komisije za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja pri Ministarstvu pravde i ove godine učestvovao u raspodeli tih sredstava koja su nisu namenjena samo zdravstvenim ustanovama već i drugim ustanovama iz oblasti prosvete, socijalne zaštite, kulture, sporta i drugih. Svake godine na javnom konkursu bude preko hiljadu aplikacija i raspodeli se oko 500.000.000 dinara.
Da li primenjujete oportunitet i u vezi društvenokorisnog rada i lečenja?
- Iako se sve manje govori o upućivanju na drustvenokoristan rad u okviru oportuniteta, ovaj vid primene instituta je i dalje u primeni. Kao primer dobre strane i realizacije odlaganja krivičnog gonjenja naveo bih Protokol koje je ovo tužilaštvo zakljucilo sa Javnim komunalnim preduzećem „Zelenilo Beograd", a što je rezultiralo time da je u toku proteklih nekoliko godina oko 1000 krivičnih prijava rešenjem odbačeno jer su osumnjičeni izvršili naloženu obavezu obavljanja određenog broja sati - društvenokorisnog rada, kao i Protokol o saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti radi podvrgavanja osumnjičenih lica odvikavanju od alkohola i opojnih droga.
(Kurir.rs - Jelena Spasić)