Crna Gora je dobila vladu s nikad manje legitimiteta i legaliteta, ali sa nikad više funkcija i fotelja. Ovim rečima predsednik Demokrata Aleksa Bečić u razgovoru za Kurir ocenjuje trenutnu političku situaciju u Crnoj Gori, koja je dobila manjinsku vladu s Dritanom Abazovićem na čelu.
Bečić, koji je doskoro bio predsednik Skupštine Crne Gore, a sada je u opoziciji, tvrdi da je formiranjem manjinske vlade izneverena volja građana sa izbora avgusta 2020. godine, te da se ovim na vlast polako vraća tada svrgnuta Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića.
Crna Gora je dobila novu vladu, vaša stranka nije prisustvovala sednici Skupštine na kojoj je ona izglasana. Zašto? I zašto mislite da je "manjinska vlada klasična politička skalamerija"? Šta mislite da stoji iza svega?
- Poslanici Demokrata nisu prisustvovali prvoj sednici Skupštine Crne Gore zato što je sazvana u potpunosti suprotno Ustavu i Poslovniku Skupštine. U ovom slučaju poslanici, a ne predsedavajući, sazvali su sednicu, čime je učinjen opasan presedan. Tako da je manjinska vlada proizvod i pravnog i političkog nasilja. Pored toga, manjinsku vladu vodi predsednik partije koja ima tri poslanika, dok istu čine partije koje imaju više ministara nego poslanika, partije koje imaju zajedno 16 poslanika, a 21 ministarsku poziciju, partije koje imaju suprotstavljene stavove o brojnim programskim unutrašnjim i spoljnopolitičkim pitanjima, tako da je jasno da je Crna Gora dobila vladu s nikad manje legitimiteta i legaliteta, ali sa nikad više funkcija i fotelja. Iz svega navedenog evidentno je da ćemo imati najnestabilniju vladu s najkraćim mandatom u istoriji Crne Gore.
Je li formiranjem ove vlade zapravo izneverena volja građana sa izbora avgusta 2020. godine?
- Apsolutno je pogažena izborna volja građana od 30. avgusta, dana kad je Crna Gora prvi put u svojoj istoriji smenila vlast na izborima. Dakle, nisu to bili uobičajeni izbori kao u nekim zrelim demokratijama, pa da razumemo matematičke prekompozicije u toku skupštinskog mandata, već izbori na kojima je smenjena trodecenijska vlast DPS. Samim tim, nova antidemokratska vlast je formirana suprotno i članu 2 Ustava Crne Gore, koji kaže da se ne može uspostaviti niti priznati vlast koja nije proizvod slobodno izražene volje građana na izborima. U ovom slučaju imamo činjenicu da se, sa jedne strane, na vlast bez izbora vraćaju oni koji su priznali da su izgubili na izborima, a sa druge strane da oni koji su na jednoj platformi dobili glasove i mandate na izborima, danas na potpuno suprotnoj platformi, varajući birače, prave vlast sa onima koje smo pobedili na izborima. Dakle, radi se o udžbeničkom primeru gaženja demokratskih principa i obesmišljavanju iskazane volje birača na izborima. Uostalom, stranka koja sad ima predsednika vlade je to i priznala sledećim rečima: "Da smo tokom izborne kampanje kazali da ćemo nakon izbora s DPS, ne bismo dobili glasove koje smo na izborima osvojili."
Da li je ovakva vlada, u neku ruku, pobeda i povratak DPS Mila Đukanovića na vlast?
- Apsolutno da ovakva vlada, koja zavisi u potpunosti od volje DPS i gospodina Đukanovića, imajući u vidu da DPS čini dve trećine nove parlamentarne većine, omogućava DPS da se vrati u pozicije moći i odlučivanja, jer nova vlada predstavlja klasičan primer vlade koja je na daljinskom upravljaču DPS i kojoj suštinska moć stanuje u zgradi predsednika Crne Gore.
Ko se u Crnoj Gori plaši novih izbora?
- Izbora, olovke i suda naroda se plaše oni koji su svesni da su obmanuli narod i prevarili birače. Da nije tako, da misle da su učinili dobar izbor, ne bi tako panično bežali od vanrednih parlamentarnih izbora, već bi svoju novu ponudu predstavili građanima na izborima, gde se jedino rešavaju ovako složena politička pitanja i politički zaokreti. Videli ste da su, u strahu od naroda, pre nekoliko dana - usvajanjem skandaloznog i antiustavnog zakona o odlaganju redovnih lokalnih izbora - pobegli čak i od lokalnih izbora, koji je trebalo da se održe u glavnom gradu i najvećem broju crnogorskih opština u junu, imajući u vidu da za nekoliko nedelja ističu četvorogodišnji mandati lokalnim skupštinama. Ovako paničan beg od izbora se ne pamti u istoriji evropske politike, ali od suda naroda niko nije uspeo pobeći, tako da će narod Crne Gore ubrzo na lokalnim, redovnim predsedničkim i vanrednim parlamentarnim izborima ispraviti ovu veliku nepravdu.
Sarađivali ste s doskorašnjim premijerom Zdravkom Krivokapićem i donedavnim potpredsednikom, a sada predsednikom crnogorske vlade Dritanom Abazovićem. Koliko ste bili zadovoljni saradnjom s prvim, a koliko s drugim?
- Gospodin Krivokapić je čovek koji je ušao u sam vrh politike, verujem s najboljim namerama i čistim motivima, ali bez prethodnog političkog iskustva i sopstvene političke partije, što je u politici, a posebno balkanskoj, ozbiljan hendikep. Nisam ga poznavao pre 30. avgusta 2020 godine, ali smo imali korektnu saradnju kao dva državnika bez obzira na to što je bio određeni broj pitanja na koja smo drugačije gledali, ali sam se uvek trudio da svoj stav ili dobronameran savet saopštim u ličnoj komunikaciji, a ne putem i preko medija. Mislim da se tako najbolje čuvaju ljudi i međusobni odnosi. Sa druge strane, gospodin Abazović, kome sam velikodušno pružio ruku pre nekoliko godina, otvorio vrata i svoje partije i kuće, snažno podržao njegov dolazak na čelo URA, zabio mi je nož u leđa. Naravno, nisam prošao bolje nego svi drugi koji su nekada gospodinu Abazoviću bili nadređeni u hijerarhiji, bilo u partiji, koaliciji ili izvršnoj vlasti, ali ovde jeste prisutna i dodatna dimenzija zbog prijateljskih odnosa koje smo nekad imali. U svakom slučaju, vreme je majstorsko rešeto. Magla će proći, a istina doći, tako da ostavljam vremenu i ljudima da sude.
Bonus video: