Ima ljudi koji se groze leta u avionu i tresu se od same pomislli da treba sesti u avion. A opet ima i onih koji uživaju u letu, vole da sede pored okruglog prozora i posmatraju prizore iznad oblaka koji oduzimaju dah.
Sredina prošlog veka ili 1950. godina uzima se kao početak komercijalizacije letenja avionom. Tada su u avionima prozori bili četvrtasti i još dosta stvari je bilo mnogo drugačije nego danas, sve ima svoje zašto. Od tad do danas avio industrija je vrtoglavo napredovala u smislu bolje aerodinamike aviona, bolje udobnosti putnika i osoblja aviona pri letu, lakšem obavljanju samog leta...
No, što se tiče prozora postoji jedan prelomni momenat kada su četvrtasti, standardni prozori zamenjeni okruglastim.
Prekretnica je bila nesreća koja se dogodila 1954. godine, kada se avion doslovno raspao u vazduhu, pri čemu je poginulo mnogo ljudi. Verovali ili ne razlog nesreće bili su prozori. Logika je jednostavna. Šta god da ima ugao, automatski ima slabu tačku. Prozori u obliku kvadrata imaju četiri ugla, što znači da su to četiri potencijalne slabe tačke. Na velikim visinama, pri velikim brzinama podrazumeva se i veliki pritisak na letelicu, a posebno njene slabe tačke.
Zbog toga su inženjeri kao standard postavili okrugli ili eliptični oblik, koji lakše može izdržati visok pritisak, poput onog kojeg vazduh stvara na avion tokom leta.
Možda ste primetili još jednu stvar vezanu za prozore u avionu: obično nisu usklađeni sa redovima sedišta. Nemojte da krivite proizvođače aviona. Ovo je povezano sa avio-kompanijama koje kupuju avione; ipak je to njihovo vlasništvo.
Proizvođači konstruišu svoje avione sa pozicioniranim redovima, prostorom za noge i prozorima, a potom pošalju svoje predloge avio-kompanijama. Međutim, avio-kompanije retko kad prate preporuke. U zavisnosti od avio-kompanije, neki avioni imaju više zbijenih redova. Jednom kada se redovi sedišta promene, menja se i usklađenost prozora i sedišta, piše Nacionalna geografija.
(Kurir.rs/SD)
Bonus video: