Od prve pomoći treba primeniti samo istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice, i ništa drugo, navodi herpetolog Prirodnjačkog muzeja dr Rastko Ajtić
Odlazak u prirodu sa sobom nosi rizik da u ovim lepim toplim danima lako naletite na zmiju.
I ne samo u prirodi - pre nekoliko dana jedna se pojavila i usred Beograda.
Za panikom, kada ih vidite, mesta nema, ali je oprez neophodan jer u Srbiji žive tri vrste otrovnica čiji otrov čoveka, zavisno od stanja organizma, može ubiti i za 20 minuta!
Od simptoma nakon ujeda javljaju se znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijareja, povraćanje i gubitak svesti, piše na sajtu Srpskog herpetološkog društva "Milutin Radovanović".
- Tragovi ujeda obično krvare, brzo se javlja oteklina, utrnulost i crvenilo. U nekim slučajevima mogući su i masovni otoci.
Herpetolog Prirodnjačkog muzeja dr Rastko Ajtić kaže za Kurir da od prve pomoći treba primeniti samo istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice, i ništa drugo!
- Mnogi ljudi prave greške, isisavaju ranu, seku, a samo je treba cediti poput bubuljice dok ne dođe do sukrvice. Veoma je bitno da osoba zna da opiše zmiju koja ju je ujela. Serum se daje opciono, ali ako je zmija neotrovna, a osoba dobije protivotrov, onda to može da bude kontraproduktivno. Meni je jedan čovek poslao sliku zmije koja ga je ujela i na osnovu mog mišljenja lekari su odlučili da li će dobiti serum - kaže on i navodi da organizam doživljava anafilaktički šok kao posledicu ujeda zmije:
- Kako će telo odreagovati, zavisi od opšteg stanja organizma. Kod dece do puberteta otrov radi brže, ali su retki smrtni ishodi. Kod osoba srednjih godina u dobrom kondicionom stanju nema većih posledica, a kod starijih zavisno od njihovog stanja. Otrov može da deluje 20, 30, 45 minuta, pa i do dva sata. Takođe, ujed je možda i suv, što znači da zmija, iako je otrovnica, možda nije ispustila otrov, pa se zato povređena osoba posmatra kod lekara.
Doktorka Radmila Šehić, specijalista opšte medicine, kaže da se do bolnice svakako mora stići do sat vremena nakon ujeda.
- Bitno je na povredu staviti hladnu oblogu ili led da bi se skupili krvni sudovi i tako usporio protok krvi odatle u opštu cirkulaciju. Osoba treba da pije što više vode, a nikako sok, kafu i energetsko piće - rekla je doktorka.
Mnogi su mišljenja da, kada prolazite travnatom površinom, treba da lupkate štapom o tle da bi vibracije upozorile gmizavce da ste tu. Dr Ajtić kaže da zmije iz našeg podneblja osećaju vibracije, beže i ne napadaju ako ih ne dirate.
- Štap u ruralnim sredinama, planinama, izletištima nije svrsishodan, one se na vreme sklone. U velike gradove retko zalaze, a ako se to i desi blizu vode, reke, i to su obično ribarice i belouške, i ima ih na periferijama, poput Mirijeva, Kumodraža, Jajinaca.
Suzana Trajković
Bonus video: