Kardiovaskularna oboljenja su u Srbiji glavni uzrok smrtnosti. Godišnje umre više od 52.000 ljudi, što čini učešće od 51,6 odsto u ukupnom mortalitetu, a bar jednoj četvrtini stradalih se sigurno moglo pomoći adekvatnim i preventivnim programima, kao i blagovremenom dijagnostikom.
Na to da srce ne zaigra više nego opasne igre sami možemo da utičemo pravilnom ishranom, redovnim fizičkim aktivnostima i odvajanjem vremena za zdravlje. Proveravama prohodnosti krvnih sudova i srca možemo da sprečimo najgore, a koronarografija nudi spasonosna rešenja.
Kad se pojave prve sumnje na smanjen protok krvi kroz arterije, snimanjem koje predstavlja zlatni standard u dijagnostici i lečenju koronarne bolesti određuju se modaliteti lečenja. Dobićete adekvatnu terapiju, možda će vam biti ugrađen stent (intravaskularna proteza) ili ćete biti podvrgnuti hirurškoj revaskularizaciji - aortokoronarnom premošćavanju.
Doc. dr Milenko Čanković, interventni kardiolog Klinike za kardiologiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine
- Iako je to invazivna procedura, ne treba da se plašimo koronarografije jer su rizici od komplikacija minimalni, a dobit velika - poruka je dr Milenka Čankovića, koji nas upućuje u sve što nas čeka - preduslove za uspešno snimanje krvnih sudova, samo snimanje i oporavak.
Koronarografija je metoda snimanja krvnih sudova srca (koronarnih arterija) pomoću katetera, kontrasta i rendgenskih zraka.
- Ovom metodom se definitivno potvrđuje ili isključuje postojanje suženja na koronarnim arterijama srca. Plastična elastična cevčica (kateter) se posle lokalne anestezije iz arterija podlaktice ili arterija prepone pomoću rendgenskih zraka vodi u pravcu suprotnom od kretanja krvi do koronarnih arterija, dok se na monitoru očitava stanje u realnom vremenu. Kad se kateter postavi, kroz njega se dodaje kontrast, koji omogućava da se utvrdi postoji li suženje ili ne.
Pacijent nakon ubrizgavanja kontrasta može da oseti blago peckanje.
- Postupak traje 15 minuta do pola sata i tačno ukazuje da li postoji suženje u šupljinama krvnog suda, čiji stepen procenjuje lekar tokom same procedure u odnosu na normalan prečnik suda. Beznačajna su suženja manja od 50 odsto, dok ona preko 70 odsto zahtevaju neki vid revaskularizacije, implantaciju stenta ili hirurški bajpas, zaobilaznicu za skretanje protoka krvi.
Kroz kateter se u krvni sud lako može plasirati i tanak žičani vodič, debljine 0,35 mm.
- Na sebi ima senzor za merenje pritiska koji treba da stigne ispod suženja u koronarnoj arteriji, a potom se u posebnom aparatu pravi odnos pritiska u aorti i pritiska ispod suženja u koronarnoj arteriji. Tako se dobija vrednost odnosa pritisaka. Ako suženje nije znatno, odnos pritisaka je blizu jedan, ali ako se registruje znatan pad pritiska ispod suženja, to zahteva neki vid revaskularizacije.
Koronarografija sve govori, vrlo je sigurna kada je vrši iskusan tim, rizici su mali.
- Mogu da uključe krvarenje ili modrice na mestu gde je plasiran kateter, a da bi se to izbeglo nakon procedure se vrši pritisak na njega. Ako se srcu pristupilo kroz preponu, pacijent će morati da leži ravno na leđima nekoliko sati, to može da izazove nelagodnost. Veoma retko dođe do povrede arterije ili vene, mali je i rizik od moždanog ili srčanog udara, ne javlja se potreba za hitnom bajpas operacijom. Nekad pacijentu padne krvni pritisak, ima vrtoglavicu, a ekstremno retko procedura završi fatalno.
Posle koronarografije pacijent treba da posluša savete kardiologa.
- Treba uzimati dosta vode kako bi što pre bio izbačeni kontrast, alkohol i pušenje se izostavlja. Čvrst zavoj na ruci se skida nakon 24 sata, a ako mesto ulaska katetera eventualno prokrvari, treba staviti kompresu, bez dodatnog pritiska i držati je još 12 sati.
Dva dana posle intervencije treba izbegavati napor i seksualne aktivnosti, najmanje tri dana se tuširati (ne sedeti u kadi ili posećivati bazene). Nedelju dana nakon intervencije savetuje se ponovna poseta kardiologu - kaže dr Milenko Čanković, kojem za dodatne besplatne savete možete da se obratite preko sajta Drvelicki.com.
PRIPREME ZA INTERVENCIJU I OPORAVAK
Lekara morate da obavestite da li ste alergični na nešto, jeste li imali nekad reakciju na kontrastno sredstvo; ako su u pitanju muškarci - da li uzimaju vijagru, a žene da li su trudne.
Pre intervencije pacijent oblači bolničku odeću, provere se laboratorijski nalazi, meri se krvni pritisak, ako je dijabetičar, proverava se nivo šećera u krvi. Potom se u ruku stavlja kanila (intravenska linija) radi primanja terapije.
Posle intervencije ostaje se jedan dan u bolnici, a ako je u pitanju dnevna bolnica, morate da dogovorite s nekim da vas odveze kući, obezbedite osobu koja će biti s vama tokom noći ako vam nešto zatreba jer možete imati osećaj vrtoglavice.
(Kurir.rs/Lena/B.M.)
Bonus video: