Nikola Simić, legenda jugoslovenskog glumišta, preminuo je 2014. godine, a ostaće upamćen po maestralnim ulogama koje je odigrao.
Važio je za glumca koji ljubomorno čuva svoj privatni život. Voleo je scenu, glumu i svoj poziv, ali o porodici je nerado govorio.
Nikola Simić rođen je 18. maja 1934. godine u Beogradu, u pekarskoj porodici, a njegov 10 godina stariji brat je glumac Slavko Simić za kog mnogi nisu znali da mu je rođeni brat.
Prvu ulogu dobio je još kao student, 1957. godine u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čiji je stalni član bio od 1959. do januara 2014. Od 1971. je igrao u predstavi "Buba u uhu" sa kojom je 7. juna 2011. proslavio jubilej - 40 godina igranja, a predstava je ušla u Ginisovu knjigu rekorda.
Nikola je odrastao na Zvezdari, da bi se njegova porodica kasnije preselila na Topličin venac, što je, kako je govorio, njemu veoma teško palo jer je bio razdvojen od drugova. Jedan od trenutaka koji mu je zauvek ostao urezan u sećanje jeste bombardovanje Beograda, 6. aprila 1941. godine.
– Dаn je bio sunčаn i lep, аli nаpolju se dešаvаlo nešto čudno. Kroz prozor sаm video ljude kаko unezvereni, u pidžаmаmа, beže preko pаrkа. Čulа se vriskа dece u susedstvu. Tаtа, štа je to? – kriknuo sаm prestrаvljen. Ništа, ne boj se! – umirivаo me je otаc. Ništа, sine, vojnа vežbа! Ali iznenаdа me je dohvаtio s krevetа i potrčаo sа mnom u nаručju kа kupаtilu. Kućа se zаtreslа, prolomio se strаšаn tresаk, po kаdi se rаsulo stаklo, u sobi su se stvаri prevrtаle. Mi smo pobegli u podrum gde su već bili mnogi stаnаri – napisao je glumac u autorskom tekstu za TV Novosti, davne 1975.
On je objasnio i kakve veze hrabrost ima sa zaljubljivanjem.
"A treba se zaljubljivati. Psiholozi kažu da dođe trenutak kad čovek želi da promeni način svog života. Treba imati hrabrosti i smelosti i to uraditi. Ja to znam, naravno iz prve ruke. Trebalo je imati hrabrosti i igrati "Dunda" u Dubrovniku te večeri kad su mi saopštili da mi je otac umro. I niko to nije znao. Trebalo je imati hrabrosti i igrati "Bubu" 30. decembra, a sahraniti majku 29", objasnio je tada legendarni glumac.
Važio je za jednog od najduhovitijih glumaca, a vedar duh nikada ga nije napustio.
- Smeh je nešto najblagotvornije na svetu. U smehu, kroz smeh, čovek sve nevolje zaboravlja. Neka to bude i za trenutak, ali taj trenutak je dragocen. Nemoguće je da jedno biće bude stalno pod tenzijom, mora negde da pokulja ono nagomilano u njemu – rekao je u jednom intervjuu.
Iako se u medeijima često pisali o Simićevoj ćerki Ani i unukama Isidori i Sari, njegov bratanac Nenad Simić, rekao je za Kurir da njegov stric nije mogao da ima dece, stoga takvi navodi nisu istiniti.
- Nikola nije imao ćerku ni unuke. Ana je ćerka njegove poslednje žene Snežane. On je bio dobar prema njoj, ali joj nije otac. Nikola je u mladosti puklo slepo crevno, došlo je do sepse, to se tada zvalo tuberkuloza stomaka, a lečili su ga radijacijom, nakon čega je ostao sterilan i nije mogao da ima dece. Oni sve pokušavaju zbog nasledstva - rekao je Nenad.
On je takođe za jedan dnevni list ispričao je da se glumac četiri puta ženio i razvodio, da je obožavao žene i bio veoma galantan prema njima. Poslednjih godina Nikolinog života pričalo se da je u vezi sa 48 godina mlađom glumicom.
Početkom 2014. godine čuveni glumac oboleo je od raka prostate. U februaru je operisan, a početkom juna usledile su komplikacije sa bešikom.
Nikola Simić preminuo je 9. novembra 2014. godine, devet meseci nakon operacije, u 80. godini života.
Kurir.rs
Bonus video: