VISOKI FINSKI ZVANIČNIK HRABRO TVRDI: Možemo da odbijemo ruski napad sa ili bez članstva u NATO! VIDEO
Finska je, zajedno sa nordijskim susedom Švedskom, ove nedelje formalno podnela zahtev za pridruživanje vojnom savezu NATO-a koji predvode SAD. Zbog ponovljenih pretnji Rusije, finski lideri su ukinuli deceniju neutralnosti da bi podneli zahtev za članstvo u bloku — potez koji je čvrsto podržan od strane zakonodavnog tela zemlje i njene javnosti.
CBS News je pitao podsekretara finskog državnog sekretara za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaija Sauera šta je dovelo do dramatične promene mišljenja, da li bi članica NATO-a Turska mogla da blokira kandidaturu njegove zemlje i da li je Finska spremna da se brani pred bilo kakvom hipotetičkom ruskom agresijom sa ili bez podrške NATO-a.
Finski predsednik Sauli Niiniste pridružio se svom švedskom kolegi u četvrtak u poseti Beloj kući sa predsednikom Džoom Bajdenom. Kancelarija finskog predsednika saopštila je da će lideri „razgovarati, između ostalog, o članstvu Finske i Švedske u NATO-u, ruskom ratu u Ukrajini i odnosu Evrope i Sjedinjenih Država u promenjenoj bezbednosnoj situaciji“.
Zamenik državnog sekretara Kai Sauer: Zašto smo stigli ovde [podnošenje zahteva za članstvo u NATO-u] je u osnovi zasnovano na dva događaja: jedan je zahtev Rusije, odnosno zahtev, iznet već 2021. godine, da se NATO ne širi. A to smo smatrali da je protiv našeg nacionalnog suvereniteta. Drugi argument zašto Finska sada teži da se pridruži NATO-u je ruska brutalna agresija u Ukrajini, što je naravno kršenje međunarodnog prava. To je takođe izazvalo veliku zabrinutost i veliku reakciju javnosti u Finskoj. Podrška članstvu u NATO koja je u prošlosti, za rusku agresiju na Ukrajinu, bila 20 odsto, porasla je, a sada gledamo na podršku naroda oko 70 odsto.
CBS News: Od trenutka kada dođe faktičko pristupanje NATO-u i danas, drugim rečima, u periodu u kojem niste zaštićeni od NATO-a ili članice NATO-a, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD su ponudile garancije da ako se bilo šta desi između, oni bi zaštitili Finsku. Da li je se to tako mogli razumeti?
Sauer: Pa, dozvolite mi da napravim korak unazad i samo da podelim sa vama da Finska ima punu sposobnost da se zaštiti. Mi zapravo unosimo niz kvaliteta na sto NATO-a. Imamo sposobnu oružanu snagu, odbrambene snage. Imamo veoma duboku rezervu – još uvek održavamo regrutski sistem, koji nam omogućava da mobilišemo značajan broj ljudi ako je potrebno, i imamo odbrambeni duh... da branimo svoju zemlju ako je potrebno. Dakle, nije da je ovo, ovo je bezbednosni vakuum. Ali ipak, naravno, imamo i partnerstva kao sa SAD, sa Ujedinjenim Kraljevstvom, sa našim nordijskim partnerima... da podržimo, ako bude bilo kakvih problema tokom ovog vremena.
Sauer: Mislim da imamo kredibilno odvraćanje. Posle Hladnog rata, mnoge zemlje su počele da se demobilišu, posebno u Evropi. Mi nismo. Uvek smo održavali kredibilnu odbranu, kredibilan prag. Zapravo, prošlog decembra je doneta odluka da se nabave 64 lovca F-35 iz SAD. Dakle, da, mislimo da smo sposobni da odvratimo bilo kakve potencijalne vojne aktivnosti... Mi smo mrežni dobavljač stabilnosti, a ne potrošači, mislim da će se tako nastaviti i nakon članstva u NATO.
Svaki pristup nove države NATO-u zahteva jednoglasno odobrenje svih 30 sadašnjih članica bloka. Vlada predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Turskoj, trenutnog člana bloka, poslala je različite signale o tome da li će blokirati kandidature Finske i Švedske.
Američki državni sekretar Entoni Blinken trebalo je u sredu da se sastane sa turskim ministrom spoljnih poslova u Njujorku kako bi pokušao da utvrdi koje ustupke njegova zemlja traži da bi podržala prijave nordijskih zemalja.
Erdogan i njegov ministar spoljnih poslova osudili su Finsku i Švedsku zbog njihove navodne podrške kurdskim separatističkim grupama u Turskoj i zbog obuzdavanja neke prodaje oružja toj zemlji.
Ali Sauer je za CBS News rekao da je optimista da bi Ankara mogla biti odobrovoljena.
„Svakako se nadamo tome“, rekao je on. „Imamo duge, dobre odnose sa Turskom, a to su procesi koji zahtevaju vreme i mnogo dijaloga.
Njegovu relativnu lakoću u odnosu na protivljenje Turske ponovili su i drugi zvaničnici, uključujući generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, koji je rekao da je njegovo shvatanje da Turska ne želi da drži Finsku ili Švedsku van bloka, već da se pozabavi njenim zabrinutostima.
Kurir.rs/CBS News