U EVROPI SE SVE ISTO PONAVLJA KAO U 19. VEKU Zirojević: Arhive tog vremena liče na vesti danas OD JEDNE STVARI SE TREBA ČUVATI
Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i Aleksandar Pavić, politički analitičar istakli su da je istorijska distanca iz 19. veka do danas neznatna, ali i da se pazimo obećanja sa zapada
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je juče u Beogradu da Srbija nije samo partner, već i prijatelj Evropske unije. Pošto je sa najvišim srpskim zvaničnicima obišao Naučno-tehnološki park na Zvezdari, Mišel je novinarima rekao da ta ustanova pokazuje da Srbija i EU „imaju zajedničku budućnost“.
- Vi niste samo partner, vi ste prijatelj. Ja sam ovde ne samo da bih posetio srpske firme, već zato što ove srpske firme jesu deo naše zajedničke budućnosti. Želimo da iskoristimo izazove današnjice, digitalnu transformaciju i klimatske promene, kao prilike da podržimo dalji ekonomski razvoj - kazao je Mišel i naveo da je proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji „od fundamentalnog značaja za zajedničku budućnost“ dve strane.
Upravo o ovoj temi govorili su gosti jutarnjeg programa Kurir televizije Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i Aleksandar Pavić, politički analitičar.
- Imamo zaključak ovog sastanka. Srbija mora da se pridruži sankcijama Evrope Rusiji. Ući ćemo u Evropsku uniju, ali ne u punopravno članstvo, nego u neki drugi deo. I Kosovo je nezavisno, to je zaključak koji oni nude. E, sad moram da spomenem to što svi oni pričaju, a to je kolika je robna razmena sa Evropom. I sad treba da kažemo, hvala. Međutim, to što oni rade nije jednosmerno. Evropi ide u korist da ceo region bude miran, prosperitetan i ekonomski jak. Sve investicije koje su tu, i fabrike koje, na primer, Nemci otvaraju, oni ne otvaraki zato što oni žele nešto nama da pomognu, nego što su ekonomski i drugi uslovi takvi da nima cela takva klima odgovara. U slučaju da se bilo šta promeni u samoj državi, oni će svoje investicije povući. Moj stav je, ali naravno nemam sve informacije, da treba sve proveriti i premeriti, i da li to što dobijamo od Evropske unije možemo nadoknaditi iz nekih drugih opcija - rekla je Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo.
Mina Zirojević ispričala je da se istorija kao po pravilu ponavlja i obrazložila primerom.
- Sinoć sam bila u SANU, gde je gospodin Slavenko Terzić dao svoje prostupno obraćanje Akademiji nauka i pričao je o Srbiji u 19. veku, znači Stara Srbija u arhivama Rusije, gde kada je čitao taj svoj govor kao da se desio danas. Kao da čita vesti. Od toga da su Albanci ubijali neke viđenije ljude, da su Austrougari kao i ostali deo zapadne Evrope podržavali tu stranu, da je Rusija bila nezainteresovana, ali da je ipak pomagala, i da je najveći značaj imala Srbija, koja je imala cilj, put, nameru, da taj deo teritorije ostane u okviru Srbije. I kao što znamo u 20. veku Srbija je bila tu. Sada treba biti pametan i videti kako to premeriti - dodala je Zirojević.
I Aleksandar Pavić je podsetio na neke istorijske podatke.
- Mene ovo sve podseća na vreme posle pada Berlinskog zida, kad su zapadni lideri saletali Gorbačova s aonim silnim obećanjima. A prvenstveno sa onim rečima "ni pedalj na Istok" i Gorbačov je klimao glavom i jednostrano povukao vojsku iz Istočne Nemačke. I šta se desilo? Trideset godina kasnije isto se dešava. Ne vidim napredak u odnosu na taj period. I nama se sad nude stvari. Oni nama nude da uvedemo sankcije Rusiji? Zbog čega? Zato što je Rusija prekršila nečiji teritorijalni integritet. Da li nama to zvuči poznato? - objasnio je Aleksandar Pavić u jutarnjem programu "Redakcija" na Kurir televiziji.
Kurir.rs
Bonus video: