Kako postupati u ovim situacijama kako bismo izbegli udar groma, i šta radimo ukoliko do toga ipak dođe, pitali smo stručnjaka.
Pre nekoliko dana našu zemlju pogodila je snažna oluja. Jednog Kragujevčanina udario je grom, on je, na sreću, preživeo.
Iz Kragujevca se u jutarnji program Kurir televizije uključila Jelena Šipetić, gde je razgovarala sa Draganom Marinkovićem, načelnikom Odeljenja za zaštitu životne sredine grada Kragujevca.
- Najbezbedniji smo u svojim domovima ukoliko imamo adekvatnu gromobransku zaštitu. svi objekti koji se rade, naročito novi, mora da imaju gromobransku zaštitu. Možda neke stare kuće koje su zidane pre 50, 60 godina nemaju i tu može da bude opasnost, ali savremeni imaju zaštitu. I pored toga treba izbegavati da se sedi pored prozora, najbolje je sedeti unutra i sačekati da nevreme prođe - rekao je za televiziju Kurir Dragan Marinković, načelnik Odeljenja za zaštitu životne sredine grada Kragujevca.
A da li je mit ili istina o isključenju struje tokom oluje i grmlajvine.
- Ukoliko je stara instalacija, treba da se isključi struja. Znači, ne samo da se isključi televitija, već da se isključi i iz utičnice. A novi objekti, pogotovo ovi koji imaju fidove sklopke - bezbednije je - objašnjava Marinković.
Postoji i široko i duboko rasprostranjeno mišljenje i verovanje da čoveka treba zakopati kako bi zemlja "upila" elektricitet. To, zapravo i nije mit, međutim mnogo je bitnije uraditi nešto drugo. Neverovatan je podatak i da 70% ljudi može da preživi udar groma, a najvažnije je brzo reagovati. Marinković je objasnio šta treba uraditi.
- Znate šta, to je jako teško izvesti. Bitno je odmah i što hitnije povređenoj osobi pružiti hitnu pomoć. Ne postoji bijazan da će ako pipnete osobu vama nešto biti. Treba postaviti čoveka na bočni položaj i probati nekako da ga reanimirate, može doći do zastoja srca, do paralize disajnih puteva, treba probati reanimacju, veštačko disanje i reanimaciju srca da bi nekako preživeo i vratio se. Oko 70% ljudi preživi udar groma. I naravno odmah zvati Hitnu pomoć. Većina od tih 70% preživelih nema nikakve trajne posledica, dosta ljudi koji i imaju posledice brzo se to regeneriše.
Najvažnije je otarasiti se metalnih predmeta i izbegavati livadem visoke ravnice, visoko drveće, čamce, mostove, vodu i vodene površine.
- Kada je oluja treba izbegavati ravne velike površine, znači velike livade ili uzvišenja. Ako se to i desi, najbolje je da čučnete i da obuhvatite rukama kolena. Naravno, ako imate neke metalne predmete odbacite te metačlne predmete. To naročito važi za poljoprivrednike, da odbace sve alatke, da se čučne i da se bude što niži. Naravno, treba izbegavati i kišobrane, a ono što je posebno pitno to je da se izbegava da se bude na čamcu, ili mostu, jer voda isto privlači gromove - rekao je Marinković.
Kurir.rs
Bonus video: