Pored podrške u naoružanju i opremi, Ukrajina od zapadnih partnera dobija i veoma važnu pomoć u obaveštajnim podacima, što je trebalo da ostane ne tako vidljivo u javnosti, prenosi DW.
Rat Rusije i Ukrajine je rat špijuna, navodi DW u svojoj analizi. Ukrajinske oružane snage nedeljama su pružale žestok otpor ruskim snagama, a zapadne države, su im pomagale u tome ne samo oružjem, municijom, opremom, obukom i zalihama nego i obaveštajnim informacijama. Pre svega, SAD i Velika Britanija, ali i druge zemlje NATO-a, svojim tajnim službama podržavaju ukrajinske trupe, navodi se.
One prosleđuju satelitske snimke, pomažu u elektronskom izviđanju, presreću ruske radioporuke ili upozoravaju na predstojeće vazdušne napade. Stručnjaci britanske službe za prisluškivanje GCHK takođe mesecima pomažu Ukrajini da se obrani od ruskih sajber napada.
Tako su i ministri pravosuđa mreže tajnih službi "Five Eyes" obećali Ukrajini pomoć u procesuiranju ruskih ratnih zločina. Podršku će takođe pružiti i Međunarodnom krivičnom sudu, objasnili su šefovi odeljenja SAD, Velike Britanije, Australije, Novog Zelanda i Kanade.
Ukrajinsko Državno tužilaštvo nedavno je saopštilo kako istražuje više od 11.000 slučajeva navodnih ratnih zločina. U međuvremenu Međunarodni krivični sud poslao je 42 istražitelja u Ukrajinu.
Obaveštajni uspeh
O tome koliko je pomoć stranih službi obimna, kako konkretno izgleda i šta se njom postiže, u javnosti se načelno ćuti. U američkim obaveštajnim krugovima međutim već govore o jednom od najvećih uspeha obaveštajnih službi, poređujući je s kubanskom raketnom krizom i pronalaženjem glavnog teroriste Osame Bin Ladena u Pakistanu.
"Mi Ukrajincima na bojnom polju redovno dajemo detaljne i pravovremene obaveštajne podatke kako bismo im pomogli da brane svoju zemlju od ruske agresije i to ćemo nastaviti i dalje", navodi se u službenom, kratkom saopštenju Bele kuće krajem aprila o tom pitanju.
Više detalja nije bilo. Međutim, kaže se da su više puta veća zapadnih tajnih službi dala ukrajinskoj vojsci odlučujuću prednost - i nanela značajne gubitke ruskoj vojsci. Barem je tako nedavno objavilo nekoliko američkih medija.
Prema istraživanju New York Timesa, upravo su američki obaveštajci pomogli ukrajinskoj vojsci da do sada ubije dvanaest ruskih generala. Washington Post, s druge strane, objavio je da su američke službe Ukrajincima dostavile tačne koordinate ruskog ratnog broda Moskva, koji je potopljen u preciznom raketnom napadu.
Činjenica da, kako se navodi, ruski padobranci nisu uspeli da izvrše znenadni napad na aerodrom Hostomel u blizini Kijeva u prvim danima rata posledica je, kažu, upozorenja tajne službe CIA Ukrajincima.
Šef CIA-e upozorava
Američka vlada je sve samo ne oduševljena u vezi s ovim izveštajima i očigledno pokušava da ograniči štetu. Portparol Pentagona je rekao da SAD pruža Ukrajini informacije o ratu, ali ne daje precizne podatke o lokaciji visokih ruskih vojnih zvaničnika. Takođe nema uticaja na to koje mete Ukrajina napada. "Da budem iskren, Ukrajinci imaju mnogo više informacija od nas", rekao je portparol.
Šef CIA Vilijam Berns pozvao je na tajnost u vezi s pomoći tajne službe Ukrajini. Na javnoj raspravi prošle nedelje on nije demantovao izveštaje medija, samo je izjavio:
"To je neodgovorno. Opasno je kada ljudi previše pričaju o obaveštajnim stvarima, bilo privatno ili javno."
Amerika ne želi da bude strana u ratu
Postoji vrlo praktičan razlog zašto se, za razliku od isporuka oružja, ne govori o saradnji tajnih službi: službe ne žele da izgube svoje izvore, bilo da se radi o ljudskim resursima, koji imaju pristup ruskoj vojsci ili čak Kremlju, ili tehničkim mogućnostima praćenja komunikacija.
Politički aspekti takođe igraju određenu ulogu: što detaljnije informacije o višestrukoj podršci Ukrajini budu dostupne, to bi se više mogao stvoriti utisak da je u toku posrednički rat. Nešto što posebno SASD očigledno žele da izbegnu iako je nesporno da su američka podrška i godine obuke američkog vojnog osoblja značajno doprineli dosadašnjim vojnim uspesima Ukrajine.
Sjedinjene Države su na sličan način, manje-više prikriveno, osamdesetih godina prošlog veka pomogle da se potisnu moskovske trupe u Avganistanu. U to vreme Sovjetski Savez je izvršio invaziju na susednu zemlju. SAD i druge zemlje su tada oružjem podržavale avganistanske pobunjenike, mudžahedine. Sovjetski Savez se upleo u gerilski rat koji je trajao deset godina i završio povlačenjem sovjetske vojske 1989. godine.
BND uključen u Avganistan
I Nemačka obaveštajna služba (BND) takođe je bila uključena u Avganistan u to vreme. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka pokrenuta je tajna operacija "Letnja kiša" na inicijativu pojedinih zastupnika Bundestaga. Godinama je BND isporučivao pomoć mudžahedinima iz Nemačke, uključujući jakne, čizme, šatore, vreće za spavanje, baterijske lampe, uređaje za noćno osmatranje, motorcikle, pa čak i poljske bolnice.
Zauzvrat su avganistanski borci nabavili najnovije sovjetsko naoružanje s bojnog polja, koje je procjenjivao BND i rezultate procena stavljao na raspolaganje NATO-u.
Međutim, nemačka vlada ne govori o trenutnim aktivnostima BND-a u Ukrajini. Pre nekoliko nedelja, na tajnim sastancima u parlamentu, nagovešteno je da nijedan agent BND-a trenutno nije aktivan direktno u ratnoj zoni, ali da postoji "aktivna razmena" s Ukrajincima i drugim službama u regionu i postoji veliki interes za rusku oružanu tehnologiju i opremu, navodi se u tekstu.
Kurir.rs / dw.com, Foto: Profimedia / Piotr Adamowicz / Alamy