Ovo zanimanje nekada je bilo i veoma popularno, i veoma cenjeno, toliko da su ljudi dobijali nadimke po zanatu
Kada uđete u radionicu majstora koji pravi burad, pojmovi koje on koristi delovaće Vam kao strani jezik.
U Srbiji srećom pinterski zanat i dalje odoleva i postoji selo koje s pravom nosi epitet selo pintera.
Ako u nekoj porodici čujete za reči duge, putor ili dance, nemojte odmah da zaključujete da su u pitanju stranci. Ovo su pojmovi za pinterski zanat, a sve su to termini koji se koriste u proizvodnji drvene buradi.
Selo Modrica kod Kruševca poznato je u bivšoj Jugoslaviji po proizvodnji barik-buradi. A iako posla ima preko glave, pintera je sve manje.
- Radio je moj deda, pa moj otac, pa sam ja nasledio od oca, a sin od mene. Nadamo se da će tradicija nastaviti, i da će unuk biti peta generacija koja pravi - rekao je Zoran Ilić.
Njegov deda počeo je sa ovim poslom 60-ih godina proišlog veka, i tada je u selu Modrica kod Kruševca bilo više od 70 kuća koje su pravile burad, danas ih ima tek desetak.
- Nekada je to bilo, dok je deda bio živ, drugačije. Najviše buradi je išlo za Sloveniju i Hrvatsku, Bosni. Kasnije se rasturila država, a tržište suženo. Za dobro bure, potrebno je dobro drvo, neki hrast, bez čvorova. Uglavnom kitnjak - kaže za Kurir televiziju Zoran Ilić, pinter iz sela Modrice, kod Kruševca.
Kvalitetno bure može da traje više od pola veka. Kitnjak raste na visinama oko 1000 m nadmorske visine. Ilići godišnje obrade do 200 kubnih metara drveta.
A pinteri imaju mnogo posla.
- Pre tri godine uradili smo rekordnih 1800 buradi. Poslednjig deset godina nismo išli na more, ne zbog finansijske situacije, nego zato što smo imali mnogo posla, i ne možeš da ne ispoštuješ rok za isporuku. A nije baš vreme za odbijanje poslovva. Ako odbiješ nekoga, evo sad ovih 140, treba da napravimo još 40, a ako odbiješ oni će da nađu prugog proizvođača - zaključio je Zoran Ilić, pinter iz sela Modrice, kod Kruševca.
Kurir.rs