Kroz srpska sela sve je više neženja i taj trend se ne menja već nekoliko godina. Devojke zaziru od poslova na imanju iako bi tako same sebi bile gazdarice i čini im se privlačnijim da u gradu rade za drugog i to ne za velike plate.
Momci su tu u velikom problemu jer ne žele napustiti dedovinu, ali ne žele ni bez žene. Zoran Mirković iz sela Koštunići ima kuću u Gornjem Milanovcu, radi u tamošnjoj uspešnoj firmi koja se bavi proizvodnjom posuđa, ali ipak najsrećniji je kad završi sa tim obavezama i baci se na obrađivanje zemlje. Zato mu je, kako kaže, teško naći srodnu dušu koja će razumeti ti njegovu ljubav prema selu.
I dok, može se reći, ima sređenu imovinsku kartu, solidan posao i nalazi se u punoj snazi i puca od zdravlja, ljubavni život mu je prilično oskudan. Naime, iza sebe ima jedan neuspeli brak iz kojeg ima kćerku. Sa suprugom se odavno razišao i želi joj svu sreću dok za ćerku kaže da je njegov ponos.
Međutim, želja mu je da pod suvoborske visove i u njegov dom stigne jedna normalna osoba koja se neće stideti da zasadi baštu ili ubere svežu voćku u selu.
"Iskreno rečeno želeo bih da upoznam ženu koja je vedra, nasmejana, kojoj neće smetati moje dete. Koja će da me voli i ja nju, ovaj imetak i ostatak života da podelimo. Nekako mi to izgleda ne ide za rukom a voleo bih jer ovde imaju svi uslovi za život, ne treba lomiti leđa imamo sve mašine tu je auto put nova seoska kuća lepa kuća u Gornjem Milanovcu i lepo domaćinstvo ovde u Koštunićima jedino što nedostaje je neka normalna osoba koja na život gleda sa vedrije strane nešto poput mene", kaže kroz osmeh za RINU, Zoran Mirković.
Inače, Zoran sa svojih nepunih važi za veoma vrednog i dobrog čoveka, teško da ga možete sresti da nije nasmejan a do sada ga niko nije video ljutog i da psuje. Uvek kaže da je sve što voli upravo na obali ove prelepe reke koja izvire u Mokroj pećini pod Ravnom Gorom i u kući njegovih predaka gde se rodio.
(Kurir.rs/RINA)