SAMO 30 ODSTO OBOLELIH OD OVE 4 BOLESTI IMAJU DONORA MATIČNIH ĆELIJA! Ostali zavise od dobre volje drugih ljudi! (FOTO)
Pacijentima koji imaju leukemiju, aplasticnu anemiju, imunu deficijenciju ili urodeni poremećaj metabolizma, često je jedini put ka izlečenju transplantacija matičnih ćelija hematopoeze.
Nažalost, samo 30 posto njih ima podudarnog davaoca u okviru svoje porodice. Za ostale, druga opcija su nesrodni davaoci, upisani u Registar davalaca maticnih celija hematopoeze Srbije.
Međutim, naš Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze Srbije broji svega oko 10.000 davalaca i potrebno je da taj broj bude mnogo veći, jer nekim pacijentima je to jedina šansa za život.
- Registar predstavlja bazu podataka o prijavljenim davaocima koji su spremni nekome da pomognu. Kada je bolesniku neophodna transplantacija, u Registru se traži davalac koji je sa njim podudaran. Mnogi se pitaju zašto je važno da naš Registar bude brojniji, ako imamo i svetski. Više je odgovora na to. Prvo, humani leukocitarni antigeni na osnovu kojih se određuje podudarnost između bolesnika i davaoca, sličniji su između ljudi iz istih etničkih grupa. Dalje, pokazano je da je uspešnost same transplantacije bolja ukoliko su i davalac i bolesnik sa istog područja. Takođe, vreme potrebno za traženje odgovarajućeg davaoca je mnogo kraće. A možda i najvažnije je to što svi naši bolesnici dobijaju podjednaku šansu da prežive, da se leče u svojoj zemlji i budu blizu svojih porodica. Da mogu da komuniciraju, da dele brige i strahove sa medicinskim osobljem na maternjem jeziku i da budu podrška jedni drugima, a ne da idu u inostranstvo - rekla je dr Glorija Blagojević, Institut za transfuziju krvi Srbije.
Osobe koje imaju između 18 i 45 godina, ne boluju od teških oboljenja srca, pluća i bubrega, malignih i autoimunih oboljenja mogu postati deo Registra. Ko se jednom prijavi, njegovi podaci ostaju u Registru dok ne napuni 60 godina. Prijavljivanje je veoma jednostavno: dovoljno je da osoba naglasi da želi da postane dobrovoljni davalac kostne srži, popuni upitnik koji se sastoji od prijavnog lista i medicinskog upitnika i da potom da uzorak krvi, kao za krvnu sliku, iz kojeg se radi HLA tipizacija.
Prijavljivanje se vrši u Institutu za transfuziju krvi Srbije, Zavodima za transfuziju Novi Sad, Niš, Karagujevac, u službama za transfuziju krvi u Subotici i Užicu, kao i na terenima gde god su ekipe za dobrovoljno davanje krvi.
- Davanje matičnih ćelija je u potpunosti bezbedno za davaoca. Tokom procedure ne postoji rizik od infekcija koja se prenose putem krvi. Najbolniji trenutak tokom procesa uzimanja matičnih ćelija hematopoeze je ubacivanje braunila u obe ruke. Pomoću njih se uzima krv, koja ulazi u mašinu kako bi se obradila. Mi tokom tog procesa, odvajamo samo ćelije koje su važne za transplantaciju, dok se sve ostale ćelije iz krvi vraćaju preko druge vene davaocu. Ceo proces vremenski može da traje od dva do šest sati, ali to zavisi i od telesne mase pacijenta i broja ćelija koje treba da se prikupe. Nakon procedure davalac ostaje par sati u bolnici, kako bi se propratilo njegovo zdravstvene stanje - prof. dr Dragana Vujić, Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić”.
Mnogi misle da je doniranje matičnih ćelija bolno i invazivno. Kao neko ko je prošao ceo proces i ko je u Registru od 2008. godine, Vanja Tadić, podelila je svoje iskustvo ne bi li razbila najveću predrasudu koja postoji. Biti donor je šansa da nekome, ko nema drugu opciju, spasite život i pokažete solidarnost, da na vas može da se osloni.
- Proces davanja matičnih ćelija je potpuno bezbedan, minimalno invazivan i nije bolan niti vremenski zahtevan. Kako bi osigurali da je davanje bezbedno za vas, proći ćete kroz niz analiza i pregleda, koji se, zahvaljujući divnom timu koji vas nadgleda, obave veoma brzo i bezbolno. Dan ili dva se javlja umerena fizička neprijatnost u vidu probadanja u mišićima koje prouzrokuje primanje granulocitnog faktora rasta. To je znak da vaše telo stvara spasonosne ćelije. Važno je da znate da se prikupljanje danas uglavnom vrši iz periferne krvi, ne iz kosti. Sam proces prikupljanja, takozvana afereza, izgleda slično kao davanje krvi, s tim što ćete imati igle u obe ruke i trajaće duže. Proces nije bolan niti strašan i vode ga vrhunski stručnjaci, kojima je vaša bezbednost na prvom mestu i koji će uraditi sve da osiguraju vaš komfor i pruže maksimalnu podršku. Odmah nakon procesa, vraćate se kući, a za sobom ostavljate kesicu matičnih ćelija, koje za nekoga znače razliku između života i smrti- istakla je Vanja Tadić, davalac matičnih ćelija.
Kurir.rs
Bonus video: