Amerikanci sve manje podržavaju kažnjavanje Rusije zbog pokretanja invazije na Ukrajinu ako to šteti američkoj ekonomiji, što je znak rastuće zabrinutosti zbog inflacije i drugih izazova, pokazuje nova anketa.
Iako se široka podrška američkim sankcijama nije pokolebala, ravnoteža mišljenja o davanju prioriteta sankcijama u odnosu na ekonomiju se promenila, prema anketi Centra za istraživanje javnih poslova AP-NORC. Sada 45 odsto odraslih Amerikanaca kaže da bi veći prioritet nacije trebalo da bude sankcionisanje Rusije što je moguće efikasnije, dok nešto više – 51 odsto – kaže da bi to trebalo da bude ograničavanje štete po američku ekonomiju.
U aprilu su te brojke bile potpuno obrnute. U martu, ubrzo nakon što je Rusija napala Ukrajinu, jasna većina — 55 odsto — rekla je da bi veći prioritet trebalo da bude sankcionisanje Rusiji što efikasnije.
Promene u mišljenju odražavaju kako rastuće cene grizu američka domaćinstva – rastući troškovi za gas, namirnice i druge proizvode opterećuju budžete miliona ljudi – i možda ograničavaju njihovu spremnost da finansijski podrže Ukrajinu. To može biti zabrinjavajući znak za predsednika Džoa Bajdena, koji je u subotu odobrio dodatnih 40 milijardi dolara za pomoć Ukrajini, uključujući i oružje i finansijsku pomoć. Anketa pokazuje da nema poverenja u njega da će se izboriti sa situacijom i da je ukupan rejting odobravanja dostigao najnižu tačku njegovog predsedničkog mandata.
„Ubijamo se“, rekla je Džinet Elis-Karter, penzionisani računovođa koja živi sa suprugom u Sinsinatiju u Ohaju. „Mi možemo pomoći drugim ljudima, ali u pomaganju drugim ljudima, moramo znati kako da pomognemo sebi. A mi to ne radimo."
Elis-Karter, 70, primetila je da bi godišnja inflacija koja prelazi 8 odsto izbrisala svako prilagođavanje troškova života penzionera, posebno sa rastućim troškovima zdravstvene zaštite i hrane. Ona nastavlja da se bavi računovodstvom, ali je izgubila klijente malih preduzeća koji više ne mogu priuštiti da je zaposle.
Anketa pokazuje da se velika većina odraslih Amerikanaca i dalje zalaže za uvođenje sankcija Rusiji, zabranu uvoza nafte iz Rusije i isporuku oružja Ukrajini. Većina odraslih Amerikanaca i dalje kaže da bi SAD trebalo da imaju ulogu u ratu između Rusije i Ukrajine: 32% kaže da bi SAD trebalo da imaju glavnu ulogu u sukobu, dok 49% kaže da bi trebalo da imaju sporednu ulogu.
Ali postoji prigušena podrška za slanje sredstava direktno u Ukrajinu. Četrdeset četiri procenta Amerikanaca kaže da je za slanje sredstava, dok se 32% protivi, a 23% nije ni za ni protiv.
Nova anketa pokazuje da samo 21 odsto Amerikanaca kaže da ima „veliko poverenje“ u Bajdenovu sposobnost da se izbori sa situacijom u Ukrajini; 39% kaže da ima izvesno poverenje, a 39% kaže da ga jedva ima.
„Ponekad se umešamo u stvari koje zaista ne bi trebalo, a to će pogoršati stvari“, rekla je Anđelika Kristensen, 33-godišnjakinja iz Itake u Njujorku. „Moramo se sada fokusirati na izgradnju naše ekonomije".
Američki i evropski saveznici uveli su nekoliko rundi sankcija Rusiji, isključivši velike banke iz globalnih transakcija i krenuvši direktno na ruskog predsednika Vladimira Putina, najviše lidere i njihove porodice. SAD su takođe zabranile uvoz ruske nafte.
Dok ruska nafta čini mali deo ukupnog američkog uvoza energenata, zabrana dolazi pošto su cene gasa porasle poslednjih meseci, dostižući 4,71 dolar po galonu, ili 1,61 dolar više nego pre godinu dana. Problemi u lancu snabdevanja i povećana ekonomska potražnja kako se restrikcije zbog korone ukidaju, doprineli su rastu cena. Bajden i mnoge demokrate optužile su gasne kompanije za dizanje cena, dok republikanci kažu da bi Bela kuća trebalo da podrži povećanje domaćeg bušenja nafte i prirodnog gasa.
Sve u svemu, 45% Amerikanaca odobrava Bajdenovo rukovanje odnosima SAD sa Rusijom, dok 54% ne odobrava. To se održava svakog meseca od početka sukoba. Sedamdeset tri odsto demokrata i 15 odsto republikanaca odobrava.
Šanta Bunjan, 43-godišnjakinja iz Lavlenda u Koloradu, rekla je da i dalje podržava Bajdena i veruje da je on bio bolji od bivšeg predsednika Donalda Trampa. Čula je viceve da je najskuplje mesto za posetu u gradu lokalna benzinska pumpa. Ali Bunjan, koja je provela godine putujući u inostranstvo pre nego što je pandemija počela i živela mesec dana u Moskvi, rekla je da veruje da SAD moraju da nastave da se žrtvuju kako bi podržale otpor Ukrajine.
„Izgleda da mislimo da sve što se dešava u svetu neće uticati na nas i da živimo u nekoj vrsti balona“, rekla je ona. „Čini mi se da će sve što se desi u ostatku sveta uticati na nas. Ukoliko ne učinimo nešto proaktivno, naša ekonomija će ionako biti pogođena.”
Ali Džeki Peri, 62-godišnjakinja iz Centra u Alabami, rekla je da, iako saoseća sa Ukrajincima i veruje da je Rusija neopravdano pokrenula svoju invaziju, Bela kuća mora da se više fokusira na ekonomiju. Morala je da smanji vožnju jer je gas previše istrošenensive.
„Ne moraju da brinu o ceni gasa“, rekla je ona o Bajdenovoj administraciji. „Da su bili više zainteresovani za ljude kojima bi trebalo da služe, naša cena benzina ne bi bio tako visok".
Kurir.rs/AP