BOBI SE ZALJUBIO U VRNJČANKU I SRBIJU, PA KUPIO KUĆU: Peče rakiju, obožava kajmak, a evo šta ovaj Amerikanac ZAMERA SRBIMA
Bobi Rouds, Italijan američkog porekla, nekada maneken i glumac u italijanskim vesternima, svake jeseni u Oplanićima kod Kraljeva, gde je kupio imanje i kuću, peče lozovaču, obožava kajmak i divno se slaže sa komšijama koje ga cene i vole.
U Oplanićima ga svi znaju kao Bobija, nasmejanog i vrednog komšiju drugačije boje kože koji, kažu, ne dopušta da propadne ijedan plod, već svemu što može nađe namenu ili način da ga iskoristi.
Bobi je rođen u San Francisku, otac mu je bio Amerikanac, majka Italijanka. Srpski zet postao je sedamdesetih godina kada se u Italiji, gde su oboje počinjali svoje manekenske karijere, zaljubio u lepu Vrnjčanku sa kojom je dobio sina i kćerku.
Sa bivšom suprugom je prvi put došao u tadašnju Jugoslaviju, a tast i tašta dočekali su ga, kaže, kao sina. Zavoleo je jednostavan život, ljude, srpsko selo. „Zov krvi“ ili „zov otadžbine“, kako smatra Bobi, genima predaka sa majčine strane, vratio je, na neki način, u njenu domovinu i ćerku, i sina, jer se ćerka udala se za Kraljevčanina , a sin je oženio Aranđelovčanku.
"Srbija je bila u ratovima i problemima, ali ljudi ovde nalaze način da lepo žive i čak i loše stvari proživljavaju uz osmeh", ističe Bobi.
"Predivna je Vrnjačka Banja, odakle je moja bivša žena, to je turističko mesto, puno gostiju, ali mene je nešto „vuklo“ u Oplaniće, selo u koje sam prvi put došao u malu vikendicu koju je ovde imao moj zet ", priseća se Bobi, koji dodaje da je posle toga i on kupio omanju seosku kuću.
Srbe Bobi, kako navodi, voli zbog neposrednosti, gostoprimljivosti, zbog toga toga što ga svi zovu svojoj kući, a nigde gde je do sada živeo to nije slučaj. Zamera nam što kao narod puno psujemo, ali shvatio je to, kaže, kao način da se ljudi na neki način prazne i zato – razume. U mane nam ubraja neodlučnost u poslu, sporost, nedostatak poslovnosti.
Da proba da peče rakiju Bobi je prvi put probao 2009. godine. Dok su ga neki uveravali da su za pravljenje rakije neophodne posebne tajne tehnike, on je sa starom komšinicom iz Oplanića savladao sve tehnološke „cake“. Danas proizvodi manje količine rakije i za sebe kaže da je „profesionalac za proizvodnju iste.
Dok je trajao proces pečenja nestrpljivo je čekao da krene „prvenac“, a onda se kao malo dete radovao dok je merio koliko gradi ima lozovača.
"U kulturi kojoj pripadam, rakija se pije posle jela, kafa takođe, a kod vas je sve obrnuto. Naš način je bolji za organe za varenje", smatra Bobi.
Od jela popularnih u Srbiji, od kojih neka nisu i izvorno naša, poverava nam, voli musaku, pasulj, ćevapčiće, ražnjiće, suvo meso, neprskani paradajz. Čvarci mu, kaže, zbog toga što su puni masti – nisu „legli“. Na pitanje: „A kajmak?“, Bobi uzbuđeno odgovara:
- Aaaa, kajmak, ja zaboravi kajmak, kajmak je fantastično!
Bobijeva ćerka i zet žive u Kraljevu iz kojeg ona zbog posla odsustvuje po nekoliko nedelja, a onda se vraća, kako voli da kaže „svojoj jedinoj kući“ i kćerki Džuliji o kojoj, dok je mama odsutna, brinu tata Nikola i baka Caca. Sin sa suprugom i dve kćerkice, živi u Bolonji. Zbog svih njih Bobi za sebe kaže:
- Ja sam srećan čovek, mnogo sam srećan čovek!
Bobi inače pola godine provodi u Srbiji, a drugu polovinu u Rimu, gde ga zovu poslovne obaveze.
Kurir.rs/Krug.rs
bonus video: