Jedan od najpopularnijih sarajevskih kafića dugo vremena je bila "Estrada", koja se nalazila prekoputa Ćumurija mosta, a čiji su osnivači i vlasnici bili Perica Stojanović i Raka Marić, koji je kafić otvorio po povratku iz vojske.
Kako joj samo ime i kaže, u njoj su se okupljali najpoznatiji estradni umetnici toga vremena. Brojni pop i rok muzičari, kompozitori i pevači u njoj su vodili stručne i poslovne muzičke razgovore, ali su dolazili i privatno kako bi se opustili u svoje slobodno vreme.
Mnogi od onih koji su bili redovni posetioci "Estrade" svedočili su o tome da je bilo neophodno, da biste zadržali renome "u raji", da se u kafiću moralo boraviti u udarnim terminima svakog dana - između 12 i 15 časova, te nakon 19 sati. Jedan od onih čiji je život utkan u zidove "Estrade" jeste i Milić Vukašinović, koji je za Kurir evocirao uspomene na ovo kultno mesto.
- "Estrada" je bilo mesto gde smo se svi skupljali. I to ne samo muzičari i poznati likovi već i cela sarajevska raja. Tu je bio prvo neki drugi gazda, pa je onda moj prvi bubnjar iz Vatrenog poljupca Perica Stojanović preuzeo taj kafić. On je isplatio tog gazdu i onda se Perica udružio sa Rakom Marićem da zajedno vode "Estradu". Sve do rata to je bilo glavno mesto. Uvek je bilo puno - započeo je priču roker, a onda ispričao ko je sve dolazio u lokal:
- Svi sarajevski muzičari su dolazili: Bregović, Hari Mata Hari, Indeksi, Čola, Merlin... Sećam se i Milija, on je bio mali dečko tad, vrlo perspektivan. Mi smo se tu sastajali i ostajali poslednji. Bilo je tu humora, svega, pijančenja. Ja sam tad mnogo pio i ne sećam se mnogih stvari. O ovome nikom nisam pričao do sada. Tifa i ja smo sedeli ispred šanka, pili i slušali našu LP ploču. Pored mene su sedele dve lepe devojke, a na vratima je uvek stajao Peričin brat, koji je imao zadatak da čuva stražu i da mi javi ako mi dolazi žena. Međutim, tada mi je žena došla sa druge strane, sa obale, a ne iz pravca katedrale. Kako je upala u "Estradu", odmah je tu jednu plavušu napala i počela da udara. Ja sam mislio da će mene da udari, pa sam se sklonio, a ta jadna plavuša je dobila šamarčinu - prisetio se Milić.
On kaže da je tu bilo svega.
- Nisam ja jedini koji se švalerisao u "Estradi". Svačega je tu bilo. Dolazili su tu sa devojkama, sve najlepše Sarajke koje su bile vredne pažnje tu su dolazile. Znali su da smo tu muzičari. Tu smo mi sedeli od podne na kafu, a i kasnije uveče je bio izlazak. Nekad je toliko ljudi bilo tamo da autobus koji je tuda prolazio nije mogao da prođe - priča Milić.
Na kraju našeg razgovora Vukašinović nam je otkrio i razlog zbog čega Raka Marić više ne želi da se priseća "Estrade" i tih dana.
- Za njega je to bolno, jer čim je proglašena nezavisnost BiH, pred sam rat, isto veče su "Estradu" izrešetali "kalašnjikovima". To je njemu teško palo. To je bio znak da tu više niko ne sme da dolazi, kao što se i desilo - završava Milić.
Kurir.rs/Aleksandar Panić
Bonus video: