Tog kišnog dana na stadionu JNA, u finalu Kupa, sastala su se dva beogradska kluba.
Partizan je naspram sebe imao jednu sjajnu ekipu koja se odlikovala svojim stilom igre. Popularni „majstori sa Dunava“ bili su ekipa koja je znala da napravi iznenađenje, a u svojim redovima imali su vrsne igrače reprezentativce. Međutim, u ovoj utakmici favorit je bio Partizan.
Ova utakmica ostala je u sećanju mnogih ljubitelja fudbala, sa dosta uzbuđenja, zanimljivosti i naglim preokretima koji je uspeo da izvrši „parni valjak.“
„Desetak hiljada gledalaca koji su prisustvovali ovom izvanrednom i nezaboravnom događaju, sigurno nisu zažalili što su pokisli do gole kože – kiša je celo vreme uporno padala – jer su gledali futbal koji se pamti, jer su prisustvovali okršaju protkanom neverovatnim obrtima, uzbudljivim scenama, majstorskim potezima, lepim golovima i izvanrednom podvigu koji je izvela ekipa Partizana“- navodi u svom izveštaju novinar „Borbe“ Ljubomir Lovrić, objavljenom 27. maja 1957. godine na strani br. 5.
Prvu šansu imao je Partizan već u prvim minutima, ali je Miloš Milutinović za malo promašio gol protivnika. U petom minutu, fudbaleri Radničkog izveli su slobodan udarac. Na loptu su potrčali golman Stojanović i bek Belin. Međutim, Belin je prihvatio lopti, ali se nije najbolje razumeo sa Stojanovićem. Hteo je da mu vrati loptu, a ona je odskakutala u mrežu. Tako je ovim autogolom Radnički poveo sa 1:0. Ovo jeste delovalo kao hladan tuš za gledaoce, simpatizere Partizana, ali je njihov klub i dalje važio za favorita.
Igrao se deseti minut, kada je Ljubenović iz pozadine uputio dugu loptu prema Petakoviću, koji je prodirao po poziciji desnog krila. Odbrambeni igrači Partizana su zastali misleći da je bio ofsajd, ali pomoćni sudija nije pokazivao nikakav znak. Za Petakovićem je trčao Milorad Milutinović, a u susret mu je krenuo golman Stojanović i bacio mu se u noge. Međutim, kapiten Radničkog je već ispod njega uputio šut prema golu i doveo svoj tim u vođstvo od 2:0.
Novo iznenađenje je došlo u 24. minutu. Prljinčević je prodirao, prošetao se kroz odbranu Partizana, prevario Stojanovića i šutirao u nebranjeni deo mreže. Tako su „majstori sa Dunava“ stekli visoku prednost od 3:0.
Partizan je u ovom delu pružio slabu partiju, tako da je na terenu bio samo jedan tim – Radnički. U poslednjem minutu prvog poluvremena, Petaković i Prljinčević su izveli jednu dobru kombinaciju, ali je Petaković šutirao pored gola i propustio priliku da poveća prednost svog tima.
„Dok su igrači odmarali u svlačionici, na stadionu je opšte raspoloženje bilo u korist Radničkog – utisak sviju bio je da će pobednik iz prvog poluvremena osvojiti pehar. I to ne samo zbog postignutih golova. Radnički je tako dobro igrao, Partizan slabo i nepovezano, pa je bilo prirodno što su sve šanse bile na strani Radničkog“- prenela je „Politika“ od 27. maja 1957. godine na str. 7, u izveštaju Ljubiše Vukadinovića.
Dok su fudbaleri Partizana razmišljali o taktici u drugom delu igre, iznenada u svlačionici se pojavio njihov nekadašnji klupski drug Zlatko Čajkovski, koji je već radio kao trener u Zapadnoj Nemačkoj. On je svojim drugovima uneo ohrabrenje. U Milošu Milutinoviću je proradio prkos kada se prisetio detalja, da je dan pred utakmicu sa svojom budućom suprugom i kapitenom Stjepanom Bobekom sastavljao tekst pozdravnog govora.
„Plava čigra“ ubedio je svog kapitena da sačuva papir sa pozdravnim govorom za kraj utakmice.
„Atmosfera se menja iz osnova. Dižemo glave. U hodniku odjekuju naši kramponi, osećam da svi sigurnije, samopouzdanije koračamo. Navijači nas dočekuju aplauzom...“ - isticao je kasnije u svojim sećanjima Stjepan Bobek.
Partizan je uneo neke promene kako ih je posavetovao Zlatko Čajkovski. Zebec je prešao na mesto vođe navale, dok se Marko Valok prekomandovao na poziciju levog krila, a Bobek i Milutinović su delovali iz pozadine. Već u prvom minutu nastavka, kapiten Radničkog Petaković, umesto nogom loptu upućuje glavom prema praznom golu, međutim, ispred gola odlično je bio postavljen Milorad Milutinović koji odbija loptu u polje.
Minut kasnije Miloš Milutinović i Zebec, izvode sjajnu kombinaciju, lopta je prebačena na levu stranu do Valoka koji nije bio pokriven, tako da je lako sigurnim udarcem poslao loptu u mrežu i smanjio rezultat na 3:1.
Od tog momenta „parni valjak“ kreće sa furioznim atacima i sve više zadaje posla golmanu Vidiniću. U 55. minutu, Milutinović iz kornera upućuje loptu na gol, a Vidinić krajnjim naporom spašava najgore. Posle pet minuta, čuvar mreže Radničkog bio je primoran da kapitulira. U 60. minutu Zebec je sjajno dodao loptu do Mesaroša u pravo vreme, a on nesmetano iz neposredne blizine pogađa pravo mesto i tako smanjuje rezultat na 3:2.
Ovo je sve više ulivalo nadu „parnom valjku“ da je moguć preokret. Sada je već u ovom delu igre postojao samo jedan tim na terenu, a to je bio Partizan. U 65. minutu, Mesaroš je izveo korner. Vidinić je istrčao jer je loše procenio, loptu je prihvatio Valok i glavom plasirao prema praznoj mreži. Međutim, u zadnjem momentu na gol liniji isprečio se Ljubenović, koji rukom odbija loptu. Sudija je bez razmišljanja pokazao na belu tačku. Siguran realizator bio je Kaloperović, koji ovim golom iz penala poravnava rezultat na 3:3.
Do preokreta se nije dugo čekalo. Samo posle dva minuta u jednoj gužvi pred golom Radničkog, Zebec uspeva da loptu doda Milošu Milutinoviću, koji pogađa pravo mesto i dovodi svoj tim u vođstvo od 4:3.
Konačan rezultat utakmice 5:3 za Partizan, postavio je Zebec u 76. minutu. On je izveo solo akciju, prošetao se kroz odbaranu Radničkog, prevario golmana Vidinića i ušetao se u gol.
Dakle, uzbudljivo finale. Radnički je jednom rukom držao pehar, međutim nije mogao da ga sačuva. Partizan zaista ne bi bio „parni valjak“ a da ne načini preokret i priredi ljubiteljima fudbala događaj za pamćenje.
Partizan koji se četvrti put domogao pehara, nastupio je u sastavu: Stojanović – Belin, Herceg – Kaloperović, Milorad Milutinović, Pajević – Mesaroš, Miloš Milutinović, Valok , Bobek, Zebec.
Na drugoj strani Radnički je izveo sledeći tim: Vidinić – Čokić, Odanović – Ljubenović, Diskić, Ristić – Petaković, Rade Ognjanović, Marković, Prljinčević, Ljuba Ognjanović.
Pred 10 000 gledalaca, utakmicu je dobro vodio sudija Nedelkovski iz Skoplja.
Zanimljivo, da je na klupi Radničkog kao trener sedeo tvorac „parnog valjka“ Ilješ Špic.
Kad god bi se kasnije prisetio te utakmice, Špic je govorio: „Napunila sam puška koja me je ubila!“
Tako su učenici uspeli da nadmudre svog učitelja.
Saša R. Petrović / Kurir sport