Ako ste umorni ko pas, što bi narod rekao, ako ležete i ustajete umorni, stalno menjate raspoloženja, ako vam dete spava na času, trebalo bi da proverite hormone štitne žlezde kod sebe i svog deteta, jer je moguće da sve to ukazuje na poremećaj u radu tiroide. Ako na vreme otkrijete bolest, možete sprečiti gore komplikacije po zdravlje, upozoravaju stručnjaci s Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije povodom Međunarodne nedelje štitaste žlezde, koju obeležavamo ove sedmice.
Dr Bojana Jedoksić, predsednica udruženja pacijenata s bolestima štitne žlezde Krila u nama, ne samo da i sama ima Hašimoto tireoiditis već je i njeno dete obolelo.
- Nažalost, nisam htela da vidim očigledne simptome iste bolesti i kod mog sina, iako sam zdravstveni radnik. Dete se bespotrebno mučilo. A bio je neraspoložen, spavao je na času, bucmast, s podlivima ispod kolena - navela je dr Jedoksić na konferenciji za novinare i dodala da se ti simptomi i problemi obično javljaju u uzrastu od 11. do 15. godine.
Endokrinolog prof. dr Miloš Žarković istakao je da svaki deseti stanovnik Srbije ima neki problem s radom štitne žlezde, ali i još mnogo njih koji to pojma nemaju. A jednak je broj odraslih i dece.
- Ako imate kratko pamćenje, ne znate gde vam je ključ, ako se to stalno ponavlja, ako ste umorni i razdražljivi, ali ne kada je to s konkretnim povodom nego uvek, ako nemate koncentraciju, može postojati problem sa štitnom žlezdom - kazao je prof. Žarković na konferenciji za novinare.
Za početak je dovoljno uraditi hormone, tzv. TSH, koji se dobija analizom krvi. Problemi mogu biti hipotireoidizam (usporen rad štitne žlezde), koji je doživotna dijagnoza, ili hipertireoidizam (ubrzan rad), koji se u nekim situacijama može zalečiti. A čak 60 odsto populacije ima tzv. noduse, odnosno ciste na štitnoj žlezdi.
- Ultrazvukom se da videti da li su to bezazleni nodusi ili treba dalje da se ispituju. Ako su veći od 15-20 mm, trebalo bi uraditi dodatna ispitivanja, odnosno punkciju, pa da se zna da li su benigni ili suspektno maligni, odnosno maligni. U poslednja dva slučaja radi se operacija - navela je endokrinolog prof. dr Biljana Nedeljković Beleslin.
Da su simptomi poremećaja rada štitne žlezde, jednog od najčešćih oboljenja u svetu, često zamaskirani, navela je endokrinolog prof. dr Jasmina Ćirić.
- Nelečeni problemi sa štitnom žlezdom mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su problemi sa srcem, mentalnim zdravljem i neplodnošću - naglasila je prof. Ćirić.
Kurir.rs/J. S. S.