SPECIJALNI IZVEŠTAČ KURIRA IZ PARIZA VUK BRAJOVIĆ
Medvedev i Bublik nisu nepobedivi – a šta bi moglo da odluči u današnjim mečevima Đerea i Kecmanovića; Krunić završila takmičenje, napušta Pariz uzdignute glave
Lepo i ohrabrajuće je videti da drugi reket sveta nema dobar međusobni „skor“ u mečevima protiv njegovog današnjeg izazivača, 56. na rang listi Lasla Đerea. Snažni i nikad smerniji Senćanin je 2017. eliminisao tada nadolazećeg Rusa 2017. godine u drugom kolu Budimpešte, a od tada žudno čeka „repete“ tog meča – što bi moglo da se desi baš danas na Rolan Garosu. Iako je njihov skor 1:1, blagu prednost nad svojim današnjim rivalom Bublikom ima i Miša Kecmanović – koji je jedinu i poslednju pobedu odneo na šljaci ove godine - na Mastersu u Madridu bez izgubljenog seta. Njihov rivalitet je mlad – datira od turnira u Nur-Sultanu 2021. – ali se vidi da je intenzivan po toku mečeva koji su do sada odigrali.
Laslo se nalazi možda i na najvišoj tački samopouzdanja od osvajanja petstotice u Riju – što je demonstrirao odličnim nastupima na šljaci ove godiine, počevši sa Marakešom. Činjenica da je „imao“ Novaka na Serbia Openu može da bude i prednost – i balast u psihološkom smislu – ali je ovo jedan mnogo zreliji Đere koji završava dobro započeto, ima stabilnost da se odbrani kada „zagusti“, ume da bude strpljiv i metodičan u ispunjivanju strateškog plana meča – ali i eksplozivan i srčan kada to nadigravanje zahteva od njega. O Danilu Medvedevu ne treba posebno pričati – osim napomene da ga je – posle operacije kile i višenedeljne pauze - u Ženevi eliminisao vremešni Gaske – i da šljaka nije podloga na koju se igrači adaptiraju tako lako. Njegove prednosti na bilo kojoj podlozi su i dalje jak varirajući servis, mogućnost da do „prekosutra“ drži loptu u igri sa osnovne linije, snažnim „ravnjačama“ probija protivnika na osnovnoj liniji i efikasno završava poen kada za to stvori priliku. Da ume još toga da izvede na terenu – možda je pokazao u najboljnijem primeru za pratioce tenisa iz Srbije u finalu Ju Es Opena 2021 – ali je skoro sigurno da protiv Đerea Servara i tim neće ulaziti u tako široke strateške planove kao tom prilikom. Naravno, na Grend Slemovima je svaki meč kao pobeđeno kolo na Svetskom šampionatu u drugom sportu – i samim time izuzetno važan – ali se Rus najverovatnije nada da će njegova šampionska aura biti dovoljno velika prednost da otkloni oštricu većeg izazova u ovom meču. U tome bi mogao da se prepozna tihi strateški element koji bi Đere mogao da iskoristi – kroz iznenađenje ranim brejkovima ili osvajanjem seta – pod uslovom da je u stanju da danas bude „najbolja verzija sebe“ i sve gorenavedene kvalitete spoji u stanje teniske izvanrednosti i verovanja u sebe. Ako se na Šatrijeu danas bude igrao samo čist tenis – nema razloga ne verovati da Laslo može do pobede – ali će morati da bude vraški uporan, čak i ako bude bio u izrazitoj prednosti. Medvedev ovde ima više motiva – lični i nacionalni ponos, želju da u njemu omiljenoj Francuskoj skine „prokletstvo“ šljake koje ga odavno prati – i, naravno, povratak na prvo mesto posle Akapulka. Ako se sve to uzme u obzir – eto koliko bi Đere morao da bude dobar danas da bi uradio – ono za šta realno poseduje kvalitet. Brzih nogu, mirne glave i snažnog srca – nadajmo se... Sve ostalo bi stvorilo situaciju u kojoj bi Laslo brzo potonuo i prepustio se neminovnosti poraza protiv u pobedama neuporedivo referentnijeg Medvedeva.
Miša Kecmanović je fizički i psihološki jači nego ikada, i toga je veoma svestan – kao i manjih nedostataka u igri na kojima zrelo radi da ih otkloni. Tečnost njegove igre – poduprta odličnim i pouzdanim servisom – i na šljaci (ne baš omiljenoj podlozi za Mišu) vodi ka dobrom otvaranju mečeva i sticanju strateške prednosti koje u poslednje vreme retko kada ispušta do kraja. Odlično je kanalisao eksplozivnost i dinamičnost Kecmanović kroz period u kome radi sa tandemom Ertegren – Nalbandian – i zbog toga su mečevi sa protivnicima poput Bublika bivali platforma za demonstraciju njegove igračke stabilnosti. Ipak, ne treba zanemariti činjenicu da je i Bublik u odličnom periodu svoje karijere – lavirajući između 30. i aktuelnog 42. mesta ATP liste, na čemu može da zahvali veoma raznovrsnoj igri koja se bazira na neugodnom servisu, izrazitom atleticizmu i kreativnosti u izvođenju velikog asortimana odličnih udaraca. Konstantnost mu nikada nije bila izrazit kvalitet, i on se u ovom trenutku nalazi „na ničijoj zemlji“ kada je žreb u Parizu u pitanju u smislu očekivanja i mogućnosti. Miša je, sa druge strane, pokazao u Australiji da ume da se nosi sa izazovima „dublijeg gaza“ u žrebu Grend Slema – i da zna da „grupiše“ svoje kvalitete sa ciljem ostvarenja novog zacrtanog cilja. U suštini, Mišin odličan ritern bi trebao da prelomi setove – pod uslovom da je sve OK sa servisom i da kroz dinamične razmene može da obuzda Bublikove nalete i profitira na neiznuđenim greškama – a da bude maksimalno efikasan u realizaciji prilika za osvajanje ključnih gemova u setu. Relativno spori uslovi za igru u Parizu bi trebali da mu dodatno pogoduju, pa i ako se desi nešto van ovog plana, Miša će moći da se regrupiše i vrati stvari na željeni kolosek. Iako je blagi favorit u ovom meču, 31. igrač sveta iz Srbije ne bi trebao da oseća težinu ovog statusa – jer je inspiracija prolaska u još jedno treće kolo Grend Slema mnogo jača od psiholoških zamki koje „Napoleonski kompleks“ nosi.
Nažalost, svoj put u Parizu okončala je Aleksandra Krunić porazom u dva seta protiv svežije Ruskinje Kudermetove – ali Pariz napušta zadovoljna svim učinjenim od kvalifikacija nadalje – u nadi da će Pariz biti željena prekretnica u pravljenju niza dobrih rezultata i skoka na WTA rang listi. Aleks to zaslužuje – kvalitetima, igrom, novom posvećenošću i karijernim uspesima.
Kurir sport