Tropske temperature i nedostatak vlage u zemljištu u maju, u vreme nalivanja zrna pšenice, smanjiće prinos te poljoprivredne kulture u Srbiji za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, rekao je danas stručnjak za strna žita Miroslav Malešević.
On je za Betu rekao da i kada bi odmah pala kiša, da je za pšenicu kasno jer najveći deo korena više nije u funkciji, a na pojedinim parcelama sasušena je i lisna masa, skoro do klasa, pa je ishrana onemogućena.
- Prinos pšenice će biti smanjen za oko 30 odsto u odnosu na prinos iz prošle godine kada je bio dobar i prosečan po hektaru je iznosio više od pet tona po hektaru - rekao je Malešević.
Dodao je da se ove godine može očekivati prosečan prinos oko četiri tone po hektaru, te da će ukupan prinos u Srbiji biti oko 2,5 miliona tona, što je ispod prognoziranih 3,5 miliona tona.
Sinoćne padavine u nekim delovima na severu Srbije, koje su praćene gradom, kako je rekao, su beznačajne za pšenicu jer su lokalnog karaktera i nedovoljne pošto jer je po kavdratu palo desetak litara.
Malešević je rekao da su ove godine na prinos te poljoprivredne kulture uticala dva nepovoljna faktora, suša i nedostatak mineralnih đubriva, pa pšenica nije mogla da se normalno hrani, već je više "gladovala".
Nepovoljni vremenski uslovi sa tropskom temperaturopm od više od 30 stepeni pet dana za redom i uz to, bez kiše, doprineli su da se razvije, kako je rekao, niz štetočina od žitne pijavice, koja razvija bolest lemu, do biljnih vaši i insekata "pivci", koji iz zrna izvlače hranljive materije.
- Ne dešava se često da je mesec dana pred žetvu potrebno hemijskim sredstvima zaštititi pšenicu, ali treba voditi računa o tome kolika je karenca pojedinih insekticida da se ne bi desilo da se njegovi ostaci zadrže u zrnu - rekao je Malešević i dodao da je karenca nekih insekticida od 25 do 30 dana.
On je rekao da će, zbog ubrzanog sazrevanja, žetva ječma početi već 10. juna, a pšenice oko 20. juna.
Kurir.rs/Beta