SPECIJALNI IZVEŠTAČ KURIRA IZ PARIZA VUK BRAJOVIĆ
Kecmanović opušten posle plasmana u treće kolo Rolan Garosa, samopouzdanje faktor na koji računa više nego ikada; čitanje i serije su tu kada se opušta, a finale Lige šampiona – možda i mali poklon sebi (posle pobede) u subotu uveče
Zanimljiv i na trenutke zabrinjavajući meč drugog kola glavnog žreba Rolan Garosa odigrao je danas Miša Kecmanović protiv njegovog dobrog prijatelja Aleksandra Bublika – i potvrdio dominaciju na šljaci u njihovom rivalstvu koje datira od prošle sezone. Druga pobeda Srbina na najsporijoj podlozi (prvenac u Madridu) bi možda mogla da bude i očekivani ishod – s obzirom na to da Bublik ne krije koliko mu ona ne prija – ali je to bila daleka pomisao u trenutku kada je Bublik vodio sa 1:0 u setovima i 3:0 u drugom setu. Od tada kreće da radi nemilosrdna „kosilica Kecmanović“ – i komplikovana situacija iz prvog dela meča biva uverljivo razrešena kroz naredna 3 seta za konačnih 4:6 7:5 6:2 6:1.
“Na početku nije bilo lako, nikad ne znam s njim šta da očekujem. Uvek možeš da pretpostaviš, ali sa njim nikad ne možeš da znaš. Taj osećaj kad ne možeš da predvidiš igru protivnika je malo čudan, jer nikad ne znaš šta će ti poslati kao odgovor na tvoj udarac. Na kraju prvog dela igre sam se malo stegao - i pobeže set. I pored toga sam uspeo da ostanem miran i pobedim,” otvara pregled toka meča Miša.
Na pitanje šta je bio sadržaj njihovog dugog pozdravnog razgovora na mreži na kraju meča, Kecmanović nam otkriva: “Smešan je, svi znaju koliko ne voli šljaku. Pričali smo o tome kako jedva čeka da dođe na travu. Nervira ga da igra sa mnom ovde, pošto ja sve vraćam. Uvek se dobro slažemo.”
Tokom Serbia Opena, pričao je da je u svoj trenažni program uveo I rad sa psihologom. Na trenutni angažman na tom polju Kecmanović kaže: “Ne radim toliko puno koliko bi trebalo da bi se videla neka veća promena u bržem periodu. I dalje to izbegavam i sigurno je da ovo malo što radimo da mi je dosta pomoglo da razmišljam na drugačiji način i da koristim neke stvari o kojima smo pričali.”
Iako ne bi bilo nezamislivo da ga je u trećem kolu čekao kolega iz Dejvis Kup reprezentacije Đere, teren jednog od najvećih stadiona kompleksa Rolan Garos će diliti sa Danilom Medvedevom. O strategiji I pripremama za taj meč, Kecmanović kaže da do sada nisu puno pričali unutar njegovog tima. “Imaćemo vremena da popričamo. Ono što je sigurno je da ću morati da budem agresivniji nego do sada. Neću moći do sutra da čekam da on krene da promašuje, jer se to neće dešavati tako često niti puno. Moraću da smislim nešto drugačije”, naglašava Miša, i kaže da će sigurno gledati snimak nekih od prethodnih mečeva Medvedeva u pripremi za njihov susret u narednom kolu – ako ne baš I današnjeg protiv Đerea. “Kako drugačije da se pripremam?” sa osmehom komentariše on.
Najvažnija kvalitativna promena u njegovom pristupu igri je – viši nivo samopouzdanja: “Sada ga imam mnogo više nego prethodnih godina, što je – između ostalog – i posledica pobeda u mnogim teškim mečevima. Ujedno, ove sezone jedino Cicipas ima veći broj odigranih mečeva od mene – i učestalost nastupa tome podjednako doprinosi. Jednostavno se bolje osećaš na terenu, i kad znaš da si uspevao da ostvariš pobedu ili odigraš na željenom nivou i protiv boljih igrača od sebe – samopouzdanje je tu. Zahvaljujući tome - sa više vere ulazim u mečeve i sve ide kako treba”; jasan je Kecmanovič.
Upitan da li čita u slobodno vreme, Miša odgovara uz osmeh: “Baš sam sad u svlačionici video da ste to pitali i Filipa (smeh). Više sam čitao kad sam bio mlađi. Na turniru ne volim previše da čitam. Zadnje sto sam čitao je bila knjiga “Umetnost pobede” osnivača Najka – Fila Najta. Uživao sam i u njigama Dena Brauna “Da Vinčijev kod” i “Anđeli I demoni” koje su me inspirisale da istražujem oblast oko Luvra I Vatikana i poredim ih sa radnjom iz njiga.”
Kada ne čita, uglavnom provide vreme gledajući serije na Netfliksu (“…ponovo gledam Prijatelje; kad sam već sve odgledao, krećem da gledam serije opet”) ili u druženju sa svojim timom u hotelu. Ali, ovaj boravak u Parizu bi u tom smislu mogao da “poremeti rutinu” – jer mu se dopada ideja da prisustvuje finalu Lige šampiona na dan njegovog meča, u subotu. “Gledao sam polufinale kad sam bio na Mastersu u Madridu, a prethodno finale koje sam gledao bilo je u Milanu pre neku godinu. Lepa ideja, ko zna, možda bih I mogao…” inspirisano zvuči na kraju svog razgovora sa medijima Kecmanović.
Ono što bi Miša mogao I pre odlaska na finale Lige šampiona je da iz daljeg žreba Rolan Garosa izbaci jednog velikog šampiona u subotu, i time stvori sebi priliku da ostvari možda I svoj najbolji plasman na Grend Slemovima u dosadašnjoj karijeri. Svi prerogativi i utemeljeni razlozi su tu – i poželimo mu da tako bude!
Kurir sport