Učenice po tržnim centrima i prodavnicama za matursko veče uglavnom kupuju modele maksimalne veličine, a mnoge svečanu toaletu dodatno prepravljaju i proširuju kod krojača
Sezona malih i velikih matura i apsolventskih večeri sve je bliža, a učenice i studentkinje pohrlile su u prodavnice i tržne centre da kupe svečane toalete. Kako smo u prestoničkim tržnim centrima i prodavnicama mogli da saznamo, ove godine najviše se prodaju haljine u veličinama L i XL!
Vlasnica jednog od butika kaže za Kurir da retko poručuju manje veličine.
Ne mogu da stanu
- Haljine u veličinama XS i S slabo idu, jer nemamo kome da ih prodamo. Uglavnom od modela uzimamo po komad, ili ni toliko. Deca su nam danas mnogo krupnija, pa su najprodavanije veličine L i XL, a M sada nose one koje spadaju u sitnije, kao što su nekada bile devojke koje nose XS - kaže naša sagovornica.
I zaista, maturantkinje koje se mogu videti u potrazi za haljinama sada su devojčice koje su, osim što su gojaznije od ranijih generacija, i krupnije i znatno više od starijih. Tako su neke, i kada se zakače za određeni model, spremne da haljinu više plate, i još je - proširuju.
- Često mi dolaze devojke za prepravku haljina u ovom periodu. Posla najviše ima kad su mature. Sada mi uglavnom dolaze devojčice koje su kupile haljinu koju pošto-poto žele da nose, iako u nju ne mogu da stanu. Onda žele da im haljine nekako proširim, olabavim, dodam lastiše. Neke haljine plaćaju i 25.000 dinara, da bi onda još plaćale dodatno da ih preprave tako da mogu da stanu u njih - kaže krojačica R. D.
Inače, da je gojaznost bolest modernog doba, pokazala su brojna istraživanja, a lekari su saglasni da je to gorući problem jer je veća telesna masa opasna po zdravlje dece. Najgore od svega je što upravo devojčice uzrasta 15-16 godina izbegavaju da rade fizičko da ne bi pokvarile nokte ili frizuru, pa tako dolaze i do toga da ne mogu da stanu u haljine manjih veličina.
Loša ishrana
Pedijatar dr Radmila Kosić kaže da su za gojaznost novih generacija krivi način života, kao i loša hrana.
- Naša deca jedu mahom prerađenu hranu s mnogo ugljenih hidrata i šećerom. Pritom, malo se kreću, ne bave se sportom i mnogo sede ispred računara ili kompjutera. Sve to metabolički dovodi do ranijeg ulaska u pubertet, samim tim i rasta grudi, zbog čega se neke povlače u sebe i ne žele da rade fizičko, dok ga neke devojčice izbegavaju da ne bi pokvarile nokte ili šminku. Generacijski ne postoji velika razlika u visini, koliko u kilaži, mada i devojčice koje su krupnije konstitucije to postaju zbog ugljenih hidrata kojima se ispoljava njihova genetska predispozicija za takvom građom - rekla je naša sagovornica i zaključila da nisu deca kriva za to, već odrasli, koji o tome treba da vode računa.
Suzana Trajković
Bonus video: