Tog 30. maja 1992. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 757 kojom su tadašnjoj SR Jugoslaviji, kao glavnom krivcu za rat u BiH, uvedene sankcije bez presedana u istoriji svetske organizacije
BEOGRAD - Na današnji dan pre tačno 30 godina Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija uveo je sankcije tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Tog 30. maja 1992. Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju 757 kojom su tadašnjoj SR Jugoslaviji, kao glavnom krivcu za rat u BiH, uvedene sankcije bez presedana u istoriji svetske organizacije.
Za uvođenje potpune ekonomske blokade i prekid svih naučnih, kulturnih i sportskih veza sveta sa SRJ, koju su činile Srbija i Crna Gora, glasalo je 13 članica Saveta bezbednosti UN, niko nije bio protiv, a Kina i Zimbabve su bili uzdržani.
Neposredan povod za uvođenje sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji bio je masakr civila u redu za hleb u ulici Vase Miskina, u centru Sarajeva, za šta su odmah optuženi Srbi iz BiH.
Stampedo ulazak u samoposlugu u Beograđanki
Srpska strana je to negirala, tvrdeći da se radi o bombi podmetnutoj od strane vlasti u Sarajevu, sa ciljem da se izazove reakcija Zapada protiv Srba.
Tokom 1990-ih godina Savet bezbednosti UN usvojio je više od 150 rezolucija povodom raspada SFRJ i ratova na tom prostoru, a desetak rezolucija predviđalo je kaznene mere protiv SR Jugoslavije.
Sve rezolucije kojima su SRJ uvođene sankcije zbog ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu usvojene su uglavnom jednoglasno, uz podršku svih stalnih članica Saveta bezbednosti UN, među kojima je i Rusija.
Ovako smo živeli
Sankcijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zabranjen je ne samo izvoz nego i tranzit robe, kao i transfer finansijskih sredstava.
Rezolucijom je naloženo i smanjenje osoblja u diplomatskim misijama, sprečavanje učešća u sportskim događajima, a suspendovan je svaki oblik naučne, tehničke i kulturne saradnje.
Povodom pitanja u vezi s Jugoslavijom, Moskva je u Savetu bezbednosti UN iskoristila pravo veta samo u decembru 1994, sprečivši usvajanje rezolucije kojom se, zbog teške humanitarne situacije na području Bihaća, tražila striktnija kontrola granica SRJ sa Hrvatskom i BiH, a nekoliko puta se uzdržala od glasanja.
Kurir.rs/RTS/Beta