Bračni par Ed i Lorejn Voren su poslednje decenije postali su popularni širom sveta zahvaljujući horor serijalu "The Conjuring" (Prizivanje zla).
Zapravo, danas su popularniji nego u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina kada su se aktivno bavili paranormalnim aktivnostima i demonologijom. Od priča bračnog para Voren diže se kosa na glavi, a svet je pre pola veka najviše intrigirala moć koju je posedovala Lorejn Voren.
Ed i Lorejn Voren više od pet decenija istraživali su slučajeve koji su se kosili sa zdravim razumom i racionalnim razmišljanjem. Većina slučajeva je audio i vizuelno zabeležena, pa se neki od zlokobnih dokumentovanih snimaka pojavljuju u horor filmovima "The Conjuring" u toku odjavne špice.
Iako su tokom svoje kontroverzne karijere nailazili na oštre kritike, Lorejn Voren sve do smrti 18. aprila 2019. godine bila je vrlo jasna da želi da pomogne ljudima i da je primetila svoj dar sa sedam godina.
"Sećam se da sam imala sedam godina i da sam mogla da vidim svetlo oko ljudi. Shvatila sam da je to moj način komunikacije. Moja katolička vera mi je jako bitna i to je meni pomoglo da pomognem drugima", rekla je Lorejn u jednom od poslednjih intervjua za prilog koji je napravio Warner Bros povodom novog filma.
Naime, Lorejn je tvrdila da poseduje specifičnu vrstu vidovitosti, kao i sposobnost da predoseti ili revidira prošle događaje.
Moderni pioniri lova na duhove u arhivi bizarnih slučajeva 1968. godine došli su u posed ozloglašene lutke Anabel, po kojoj je rađen film. Naime, u pitanju je lutka devojčice Anabel Higins za koju su Vorensovi tvrdili da je u službi "broda" koji povezuje svet živih i mrtvih, te da su je onostrane sile koristile kako bi prešle granicu koja ne treba da se pređe. Jezivu lutku Vorensovi čuvali su zaključanu u porodičnom muzeju, nakon slučaja u kojoj su se dve studentkinje žalile na neobične događaje u stanu koji su iznajmile.
Najpopularniji slučaj na kojem su radili Vorenovi odgirao se u predgrađu Amitivil 1975. godine.
Naime, njujorški par Džordž i Keti Lac tvrdili su da njihov dom opsedaju nasilni duhovi i natprirodne pojave. Po njihovim rečima, situacija u domu je postala toliko zastrašujuća da su morali da se isele. Iako je Lorejn tvrdila da kuća počiva na nečastivim zločinima koji su se uvukli u zidove, Amitivil je u međuvremenu postao predmet podsmeha, a naročito slučaj o duhovima i demonima. Advokat Vilijam Veber 1979. godine tvrdio je da horor legenda o Amitivilu je najvećim delom izmišljotina pisca Džeja Ansona. "Priča koja je nastala posle nekoliko flaša vina", rekao je Veber.
Najozloglošeniji slučaj Lorejn i Eda Vorena odigrao se 1981. godine posle kojeg su često bili meta medija, ali pravnog sistema.
Arni Čejni Džonson 1981. godine optužen je za ubstvo stanodavca u kojeg je zario nož 22 puta. Arni na sudu je tvrdio da ga je "đavo naterao da počini zlodelo". Ed i Lorejn su u toku istraživanja slučaja saznali da je na brata Arnijeve verenice bačena kletva i da se demon preselio u Arnijeve telo.
Glumica Vera Farmiga koja tumači lik Lorejn Voren u intervjuu povodom novog filma rekla je da joj je Lorejn ispirčala kako je Dejvid, brat Arnijeve verenice, ima nekoliko epizoda u kojima je nabrajao imena demona, ali i da postoji audio zapis na kojima može da se čuje da dečak govori neobičnim jezikom i potpuno drugačijim glasom.
Možda su priče i slučajevi Eda i Lorejn Voren intrigirale javnost i medije tokom svoje karijere bili su često kritikovani.
U članku koji je objavio "Connecituct Post", novinari Stiv Novela i Peri De Anđelis rekli su da su Lorejn i Ed prijatni ljudi, ali da njihove priče o duhovima su u najmanju ruku prevara.
"Pogledali smo sve njihove dokaze - audio i video snimke. Laskaju njima, ali pitanje koliko su verodostojni", napisali su Novela i De Anđelis.
Između ostalog novinari navode da većina fotografija koje poseduju Vorenovi ne kriju ništa demonsko ili onostrano, pa čak i da njihova kolekcija totema i ukletih predmeta ne kriju ništa zlokobno.
"To su lovačke priče o izgubljenim dokazima. Ne postoji nijedan načuni dokaz da se bilo šta zaista dogodilo. Oni su sami doneli zaključke na osnovu ličnih i religijskih ubeđenja", dodaju Novela i De Anđelis.
Članak koji je objavio "The Sydney Morning" ističe da su Vorenovi nisu hteli nikom da naude, ali da su oslanjali na zabludu i zbunjivali javnost oslanjajući se legitimne naučne činjenice.
Bonus video: