Kina trenutno ima jednu od najopsežnijih i najimpresivnijih železničkih mreža velikih brzina na Zemlji, i one ne pokazuje znake usporavanja. Dok njihova mreža dopire do udaljenih krajeva zemlje, Peking bi mogao da uperi svoje oči u daleki cilj.
Prema izveštajima, Kina želi da izgradi brzi voz sa trasom od 13.000 kilometara (8.078 milja) koji ide od kontinentalne Kine, preko Sibira u istočnoj Rusiji, ispod mora kroz Beringov moreuz do Aljaske, preko stenovitih vrhova kanadskog Jukona i Britanske Kolumbije, do SAD. Kada budu izgrađeni, mogli su dalje da prošire svoj međunarodni super brzi voz u svaki kutak SAD.
Cena tako čudnog predloga? Čistih 200 milijardi dolara. Toliko visoka cena, čak ni ljudi poput Džefa Bezosa verovatno ne bi mogli da je plate.
Planovi su se pojavili 2014. godine, kada su više novinskih kuća pokrile izveštaj Beijing Timesa koji je izneo planove Kine da izgradi supervoz od 8.000 milja. Zvala bi se linija „Kina-Rusija-Kanada-Amerika” i protezala bi se preko sve četiri nacije, povezujući ih zajedno za trgovinski, turistički i ekonomski procvat. Protežući se preko Beringovog moreuza, to bi zahtevalo podvodni tunel četiri puta veći od tunela pod Lamanšom, i daleko više tehnologije za pokretanje.
U to vreme, inženjeri iz Kine su tvrdili da su već u pregovorima sa Rusijom o pokretanju linije, za šta su bili veoma uvereni da je moguće sa trenutnom tehnologijom.
I uprkos tome koliko nategnuto zvuči predlog, mogao bi biti savršeno izvodljiv.
Kina je 2018. godine odobrila prvi svetski podvodni voz, koji bi se protezao nacionalno od Ningboa, lučkog grada u blizini Šangaja, do Džoušana, arhipelaga ostrva na istočnoj obali. Pokrivajući deo od 77 kilometara (47,8 milja) skoro potpuno novoizgrađene železničke pruge, nova ruta će uključivati podvodnu deonicu od 16,2 kilometra. To će biti Maglev voz, koji lebdi iznad magnetne pruge dok se kreće velikom brzinom, a izgradnja je uveliko u toku za ambiciozni projekat.
Iako je ovaj tunel znatno manji od tunela pod Lamanšom, dodavanje voza od metaka koji prolazi kroz njega donosi nove izazove konstrukciji. Iako se malo zna o napretku na liniji Kina-Rusija-Kanada-Amerika, neki su pretpostavili da bi linija Ningbo-Zhoušan mogla biti neka vrsta testa za daleko veći projekat.
Kako stvari stoje u SAD?. Vlada SAD je 2020. odobrila ogromnu železničku liniju od 2.570 kilometara (1.597 milja) koja povezuje SAD i Kanadu, od Aljaske do Alberte. Koštajući 22 milijarde dolara, linija je bila veliki skok za američku železničku mrežu, koja je do sada zaostajala za drugim nacijama. Sa kineskom mrežom brzih vozova koji se brzo širi, poznatom japanskom mrežom i drugim nacijama koje napreduju sa svojim pokušajima, SAD su sada na začelju kada su u pitanju železničke inovacije.
Nažalost, koliko god impresivna bila linija Kina-Rusija-Kanada-Amerika, čini se da je za sada stavljena na čekanje. Stručniaci su kritikovali predlog kao ekonomski suvišan, navodeći da su avioni i teretni brodovi jeftinija opcija za trgovinu. Bez obzira da li su u pravu ili ne, tenzije između svetskih supersila znače da bi takva saradnja – koja bi izrodila najskuplji megaprojekat u svetskoj istoriji – mogla da bude tek samo san.
Kurir.rs/IFL Science