BEOGRAD - Polaganjem venaca i odavanjem državnih i vojnih počasti u Spomen crkvi na Deligradu kod Aleksinca danas će biti obeležena 206. godišnjica Boja na Deligradu.
Državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Negovan Stanković predvodiće centralnu manifestaciju kojom će u Srbiji biti obeležena 206. godišnjica Boja na Deligradu, najavio je Odbor za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
Manifestacija će biti održana sutra sa početkom u 11 časova u Spomen-crkvi na Deligradu kod Aleksinca u organizaciji Vlade Srbije.
Vence će položiti predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, opštine Aleksinac i nevladinih organizacija opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
U Boju na Deligradu izvojevana je jedna od najznačajnijih i najvećih srpskih pobeda nad Turcima u Prvom srpskom ustanku.
Za vreme turske ofanzive protiv ustanika 1806. rumelijski valija Ibrahim-paša sa oko 50.000 pešaka, mnogobrojnom konjicom i 14 topova i kumbara nastupao je krajem juna od Niša ka Deligradu.
Borbe su vođene tokom celog leta, a prednja odeljenja turske vojske izbila su pred Deligrad 16. jula.
Ibrahim-paša je nekoliko nedelja svakodnevno pešadijom napadao srpska utvrđenja na Deligradu, pokušavajući da ih olakša obilaskom konjice i podilaženjem pomoću podzemnih hodnika, ali bez uspeha.
Krajem jula, srpski ustanici vojvode Petra Dobrnjca, kojima je u pomoć pritekao i Mladen Milovanović sa Topljaka, ispadom u tursku pozadinu, potukli su i pomoćne snage Šašit-paše.
Turci su se u neredu i uz velike gubitke u ljudstvu i ratnoj opremi, morali povući ka Nišu.
Sredinom avgusta Ibrahim-paša dobio je pojačanja i sa 60.000 vojnika i ponovo preduzeo nastupanje ka Deligradu.
Međutim, vožd Karađorđe je posle boja na Mišaru (13. avgusta), sa delom svojih snaga stigao u Deligrad, pojačao srpske snage na 10.000 ustanika i preuzeo komandu.
Boj za Deligrad počeo je 3. septembra 1806. godine u zoru jakim frontalnim napadom Turaka. U žestokim borbama, koje su trajale ceo dan, Turci su samo uspeli da se približe utvrđenjima.
Istog dana pred noć, Stanoje Glavaš sa odredom od 2.500 pušaka i 500 konjanika, uspeo je da preko Kruševca i Jastrepca zauzme Prokuplje i time ugrozi Niš.
Kada je u toku borbi Ibrahim-paša za to saznao, prekinuo je dalje napade na Deligrad i povukao se preko Aleksinca ka Nišu.
Tako su Srbi, iako brojno mnogo slabiji, odbranili Deligrad. Posle ovog neuspeha, na zahtev Turaka potpisano je, 14. septembra u Lomu, šestonedeljno primirje.
Deligrad nikada nije pao, već su hrabri Rudničani i Gružani, nakon pada Beograda 5. oktobra napustili utvrđenja i probivši se kroz tursku opsadu razišli svojim kućama.
Zato je, prvobitno nazvana Delišanac ili Delilogor, srpska tvrđava nazvana tursko-srpskim imenom Deligrad ili Junački grad.
Na mestu gde se nalazio glavni šanac srpskih snaga na Deligradu je, prema projektu uglednog beogradskog arhitekte Momira Korunovića, podignut hram Svetog arhanđela Mihaila u spomen ratnicima palim u svim oslobodilačkim ratovima Srbije do 1918. Izgradnja Spomen-crkve sa kosturnicom počela je 1930. i završena tri godine kasnije, a hram je obnovljen od 2004. do 2006. godine.