LIDER KOJI JE POBEDIO BAJDENA: Evo zašto predsednik SAD ide na noge čoveku koji ne odgovara na njegove telefonske pozive! VIDEO
Rečnik definiše „realpolitiku“ kao „politiku zasnovanu na moći, a ne na idealima ili principima“. Uskoro ćemo videti verziju ovoga na delu kada predsednik Bajden poseti prestolonaslednika Muhameda bin Salmana u Saudijskoj Arabiji, kaže se u komentaru Vašington Posta.
Bajden planira da poseti Rijad krajem juna, nakon zaustavljanja u Izraelu da se sastane sa premijerom Naftalijem Benetom. Dok je u Saudijskoj Arabiji, ovogodišnjem domaćinu Saveta za saradnju u Zalivu, predsednik će verovatno videti lidere drugih prijateljskih arapskih zemalja, kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Katar. Ali emotivni centar biće Bajdenovo rukovanje sa MBS-om, kako je saudijski prestolonaslednik poznat, kaže u komentaru Dejvid Ignjacijus.
"Kritičari kraljevstva su se plašili tog trenutka. Oni veruju — i da budemo jasni, i ja verujem — da MBS ima krv na rukama, zbog onoga što je CIA opisala kao njegovo odobrenje za saudijsku operaciju u kojoj je u Istanbulu u oktobru 2018. ubio kolumnista koji doprinosi Postu Džamal Kašogi", kaže Ignjacijus.
Ovaj susret saudijskog lidera očekuje se već mnogo meseci. Razlozi uključuju pragmatične brige koje biste očekivali: MBS će verovatno vladati Saudijskom Arabijom decenijama; Sjedinjene Države imaju bezbednosne i finansijske interese u održavanju svog dugog partnerstva sa kraljevstvom; Saudijska Arabija je saveznik u zajedničkim naporima da se obuzda destabilizujuća dejstva Irana u regionu.
Dva nova faktora su se pokazala odlučujućima za Bajdenovu Belu kuću: prvi je bio rat u Ukrajini i Bajdenova potreba za saudijskom pomoći u zaštiti tržišta nafte; druga je bila jaka želja Izraela da Bajden normalizuje odnose sa MBS-om i kraljevstvom kao deo širokog prestrojavanja čija je skraćenica Abrahamov sporazum.
„Verujemo da je Saudijska Arabija važan akter u regionu i šire“, rekao mi je u utorak visoki izraelski zvaničnik. „Veoma podržavamo bliže odnose između Sjedinjenih Država i Saudijske Arabije, u kontekstu stabilizacije regiona, obuzdavanja Irana, normalizacije odnosa sa Izraelom i stabilizacije energetskog tržišta.
Izraelski bezbednosni kontakti sa Saudijskom Arabijom su već opsežni, ali su uglavnom nevidljivi, a to se neće uskoro promeniti. Bajdenovo putovanje na Bliski istok pobudilo je neke nade za trostruku priliku za fotografisanje - Bajden, Benet i MBS - ali vreme još nije sazrelo. Za sada, glavni rezultat će verovatno biti formalni saudijski sporazum da se Izraelu dozvoli prelet kraljevstva.
Snažan pritisak Izraela za približavanje SAD i Saudijske Arabije je ključan, politički. To je zato što Saudijska Arabija danas ima malo političkih pristalica u Vašingtonu. Uprkos decenijama agresivnog lobiranja, kraljevstvo je postepeno spaljivalo svoje mostove ka republikancima i demokratama, podjednako. Činilo se da je predsednik Donald Tramp reanimirao prijateljstvo, ali to nije bila na čvrstoj osnovi.
Čini se da i drugi glavni saveznici Sjedinjenih Država žele da Vašington obnovi svoje odnose sa Rijadom. Britanski premijer Boris Džonson i francuski predsednik Emanuel Makron posetili su Saudijsku Arabiju. Oni su ohrabrili Bajdena da učini isto.
Bajden je mnogo meseci odbacivao MBS, odbijajući prošle godine da obavi prijateljski telefonski poziv koji je saudijski lider želeo - a zatim zahtevao. Jedan od razloga za Bajdenov prezir, pretpostavljam, bio je lični. Dva muškarca su različita kao kreda i sir, kako Britanci vole da kažu. Bajden je bio spreman da se rukuje na samitu Grupe 20 u Rimu prošlog oktobra, ali MBS se nije pojavio, poštedeći Bajdena nezgodnog trenutka.
Sastanak Bajdena i MBS-a biće deo širokog kontakta sa „srednjim silama“, kako ih opisuje Tom Donilon, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost i blizak kontakt Bajdenove Bele kuće. Ovo je uključivalo Bajdenovo putovanje prošlog meseca u Aziju, „Samit Amerike“ sledeće nedelje u Los Anđelesu; planiranu posetu Izraelu i Saudijskoj Arabiji kasnije ovog meseca i samit NATO-a 29. i 30. juna. Cilj svih ovih poseta je jačanje partnerstava SAD nakon invazije Rusije na Ukrajinu.
Za zagovornike pragmatične spoljne politike, suštinsko pitanje je šta će Bajdenova administracija dobiti u zamenu za sastanak sa MBS. U idealnom slučaju, sa stanovišta Vašingtona, kraljevstvo bi raskinulo sa Rusijom u takozvanom kartelu proizvođača OPEK-Plus — i pristalo bi da proizvodi više nafte i podrži slično povećanje proizvodnje od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata. To bi ublažilo cene nafte, podstaklo globalnu ekonomiju i potkopala Rusiju odjednom — dajući Bajdenu podsticaj koji mu je preko potreban.
Rat u Jemenu, možda najkrvavija greška MBS-a, jenjava, delimično zahvaljujući diplomatskim naporima Sjedinjenih Država. Primirje dogovoreno uz saudijsku pomoć se održava, a putnički avioni lete iz Sane za Aman i, uskoro, Kairo.
Ali u smislu bilo kakve značajne odgovornosti MBS-a za Kašogijevu smrt ili druga važna pitanja ljudskih prava, Bajden će verovatno otići praznih ruku. Sjedinjene Države su sankcionisale različite niže zvaničnike, a sam saudijski lider je dao samo loše izjave, negirajući ličnu odgovornost za operaciju godine dovela do Kašogijeve smrti. Očigledno je zaključio da će svaki veći ustupci kod kuće biti viđen kao znak slabosti — i da su nepotrebni.
Realpolitika ima svoje mesto u spoljnoj politici, ali ovaj nedostatak odgovornosti je trajna tragedija. Jednostavno rečeno, MBS se izvukao.
Kurir.rs/Washington Post