Stopića pećina po mnogo čemu je specifična i stoga veoma atraktivna kako za speleologe, tako i za turiste. Prema podacima iz 2020, posetilo ju je 100.000 ljudi, što predstavlja apsolutni rekord otkako je otvorena za javnost 2009. godine.
I onda pećina plaća danak toj popularnosti. Srećom, ne veliki, ali dovoljan da se zapitamo zašto neko mora da jedno takvo mesto oskrnavi urezujući svoje ime u kamenu.
- Bila sam kao mala s roditeljima u Stopića pećini, kad još nije bila privlačna za turiste, odnosno kad su se još izvodili radovi da se uredi pristup, uvede struja, namesti ograda... Zadivljeno sam posmatrala unutrašnjost dok nam je jedan od čuvara baterijskom lampom osvetljavao kade pune vode, prevodio nas pažljivo preko dasaka da bismo došli do vodopada. Posle sam, kad je sve sređeno, išla tamo još dva puta i zaista uživala. A onda me je put pre nekoliko dana ponovo naveo ka Stopića pećini. I dalje je divna, ali sam se veoma razočarala kada sam videla da su na pojedinim stenama ispisana mnoga imena. Neko je pored mene prokomentarisao da to urezuju uglavnom učenici kada dođu na eksurziju - ispričala nam je čitateljka Kalina Mitrović, koja nam je poslala i fotografije.
Tako veliki broj posetilaca sobom nosi i probleme, koje, koliko god da se osoblje TO Zlatibor trudilo, jednostavno ne mogu da spreče. A o kulturi ponašanja bi sa đacima trebalo da popričaju nastavnici. Vredelo bi.
Inače, Stopića pećina jedan je od najpristupačnijih speleoloških objekata Srbije, a od turističkog centra Zlatibora udaljena je 19 km. Prva speleološka istraživanja obavio je Jovan Cvijić od 1909. do 1913. godine. Stopića pećina je, piše na sajtu TO Zlatibor, stavljena uredbom Vlade Republike Srbije 2005. godine pod zaštitu države kao spomenik prirode, zaštićeno prirodno dobro od izuzetnog značaja.
Ulaz je jedan od najvećih pećinskih otvora u Srbiji. Visok je 18, a širok između 30 i 40 metara. Ceo pećinski sistem dug je 1.691 metar. Trnavski potok pri većim vodama formira jedinstven podzemni vodopad visine 9,44 metra. Bogata je pećinskim nakitom, a posebna vrednost su bigrene kade. One su bez premca u celoj Evropi.
Kurir.rs