Zagrebačko Opštinsko državno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv Podgoričanina Marka Martinovića da je, koristeći falsifikovani pasoš na ime Milan Polimac, počinio krivično delo falsifikovanje isprave i krivično delo overavanje neistinitog sadržaja. 19. aprila podgorička policija je procesuirala nadležnom tužilaštvu šest osoba - M.R. (64), A.Š. (24), N.P. (29), L.G.L. (24), I.H. (29) i E.H. (28), zbog sumnje da su izvršili krivično delo falsifikovanje službene isprave.
Ovakvo delo je postalo praksa u velikom broju država bivše SFRJ.
- Kao što je slučaj hapšenja srpskih državljana u Republici Hrvatskoj. Falsifikovanja isprave u zajedničkoj saradnji između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Hrvatske i Srbije i Tužilaštva za organizovani kriminal. Takođe, otkrivanje organizovane kriminalne grupe iz Kučeva u saradnji Ministrastva unutrašnjih poslova, bezbednosno-informativne agencije i Tužilaštva za organizovani kriminal - kaže prof. dr Ivana Bodrožić sa Kriminalističko-policijskog univerziteta.
Vođa kriminalnog klana iz Crne Gore kretao se se po zemljama regiona i Evropske unije, kretao pod lažnim imenom, prezimenom i datumom rođenja. U pasošu je pisalo da je rođen 6. februara 1979. u Orašju, u Bosni i Hercegovini. Dok je stvarni čovek sa istim imenom i prezimenom, rođen u nemačkom gradu Nirnbergu i on nikada nije vadio dokumenta BiH.
- Logičan je sled da organizovane kriminalne grupe teže da ostvare neka prava svojih članova radi postizanja i izvršenja nekih težih krivičnih dela, kao što je recimo nedozvoljeni prelazak granice, krijumčarenje ljudi, kao što je izbegavanje nekih odlaska, krivičnog progona, krivična dela prevare ili krađe identiteta - ističe prof. dr Ivana Bodrožić.
Brazilska policija je 2009. godine raspisala poternicu za čovekom sa hrvatskim pasošem, hrvatskim imenom i prezimenom, ali se ispostavilo da je to lažni identitet i sumnjalo se da je upravo Dejan Stojanović Keka, inače vođa Novobeogradskog klana, ta osoba. Policija Sao Paola je posle dve godine, tačnije 2013. poternicu povukla.
- Kada se lice nalazi na poternici, ne može pređe nijednu granicu sa svojim pasošem, jer će sistem da blinka i on će u tom momentu biti uhapšen i priveden - kaže advokat Ivan Ninić.
Tehnologija je sve više napredovala, ali i broj falsifikovanja dokumenata je pratio trend rasta. Kombinacijom različitih metoda zaštite, policija pokušava da ovoj vrsti zloupotrebe stane na put.
- Ja bih pored tehno-preventivnih mera istakla i značaj ove regionalne policijske saradnje, pa tek na kraju Krivično pravo sa zaprećenim kaznenim rasponcima - kaže prof. dr Ivana Bodrožić.
Za krivično delo falsifikovanje isprava predviđene su sankcije Krivičnim zakonikom.
- Tri meseca, do pet godina zatvora. Međutim, u praksi možemo naći na desetine odluka, gde se onaj koji je prekršio zakon, kažnjava na uslovnu kaznu - kaže advokat Ivan Ninić.
Postavlja se pitanje kako zaustaviti zloupotrebu dokumenata?
- Nešto što je već davno urađeno, to su biometrijski pasoši. Dakle, kroz otežanje procesa proizvodnje samog dokumenta donosno isprave iz prostog razloga što ni ničim ograničena represija u oblasti krivičnog prava nikad neće do te mere odvratiti potencijalnog učinioca nego nekim organizaciono-tehnološkim merama - prof. dr Ivana Bodrožić.
Tehnologija je napredovala, Krivični zakonik je jasno definisao sankcije za ovo krivično delo, ali ipak nema jasnih naznaka kada će falsifikovanje dokumenata biti iskorenjeno.
Kurir.rs
Bonus video: