Dok ruske snage sporo napreduju u istočnom regionu Donbasa a vojni eksperti govore o dugom ratu iscrpljivanja, da li su počele da se pojavljuju pukotine u podršci Zapada Ukrajini?
Dok režira borbe iz blistavih belih sala Kremlja, šta Vladimir Putin misli o debatama Zapada o tome kako najbolje podržati Ukrajinu i u kojoj meri Rusiju treba kazniti?
U jednom uglu vidi vlade u Britaniji, Poljskoj i Baltiku kako pozivaju na njegov nedvosmislen poraz. "Ukrajinci moraju da proteraju Rusiju iz Ukrajine“, rekla je prošle nedelje ministarka spoljnih poslova Liz Trus. "Ne može biti kompromisa oko ukrajinske teritorije", dodala je.
Ali u drugom uglu, Putin vidi lidere u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji koji pozivaju na drugačiji pristup.
Govoreći početkom maja, francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na prekid vatre između Rusije i Ukrajine i pozvao Zapad da se "ne predaje iskušenju poniženja, niti duhu osvete“.
Sledećeg dana, italijanski premijer Mario Dragi, govoreći u Beloj kući, rekao je da ljudi u Evropi žele "da razmisle o mogućnosti uvođenja primirja i ponovnog pokretanja nekih kredibilnih pregovora”.
Nakon što su Makron i nemački kancelar Olaf Šolc u subotu održali 80-minutni telefonski razgovor sa Putinom, sa ciljem da istraže načine da se Ukrajini omogući izvoz žitarica preko Crnog mora, zamenik letonskog premijera se oglasio na društvenim mrežama.
"Izgleda da postoji veliki broj takozvanih zapadnih lidera koji poseduju eksplicitnu potrebu za samoponižavanjem, u kombinaciji sa potpunom odvojenošću od političke realnosti“, napisao je Artis Pabriks na Tviteru.
Pomešani signali
Naravno, američki predsednik je jedini koji je stvarno bitan Kremlju.
Međutim, Džo Bajden je davao različite signale u različito vreme. U martu je Putina nazvao "ratnim zločincem" i nagovestio potrebu za promenom režima u Moskvi, da bi ove nedelje odustao od slanja Ukrajini raketnih sistema "koji mogu da udare u Rusiju“.
S obzirom da je američki predsednik sklon da improvizuje, američki državni sekretar Entoni Blinken je taj koji iznosi stav administracije.
Na nedavnom sastanku ministara inostranih poslova NATO u Berlinu, Blinken je rekao da su SAD i njihovi partneri "fokusirani na to da Ukrajini pruže što jaču ruku na bojnom polju i za pregovaračkim stolom, kako bi mogla da odbije rusku agresiju i u potpunosti brani svoju nezavisnost i suverenitet“.
Jake reči, ali kako tačno definisati "što jaču ruku”? A šta zapravo znači "potpuna” odbrana nezavisnosti i suvereniteta Ukrajine?
Da li se to naslućuju pukotine u konsenzusu Zapada oko Ukrajine.
"Treba samo da pogledate borbu oko naftnog embarga“, rekao je za BBC Ijan Bond, direktor spoljne politike u Centru za evropske reforme, misleći na mučne nedelje pregovora koji su rezultirali ovonedeljnim delimičnim embargom EU na rusku naftu.
Svaka ideja da će EU brzo preći na ruski gas je već raspršena. Baltičke države i Poljska želele bi da se to dogodi brzo, ali je premijerka Estonije Kaja Kalas priznala ove nedelje da će "sve sledeće sankcije biti teže“.
Austrijski kancelar Karl Nehamer rekao je da embargo na gas "neće biti pitanje u sledećem paketu sankcija".
Oružje
Zapad je obećao mnogo, tvrdi Kijev, ali je malo toga isporučio.
Ovonedeljna obećanja SAD i Nemačkeda će isporučiti napredne artiljersijske sisteme i protivvazdušnu odbranu i radarske sisteme sigurno će donekle pomoći ukrajinskoj vojsci koja je pod teškim pritiskom.
Ali optužbe da Nemačka odugovlači sa ispunjavanjem prethodnih obaveza i insistiranje Džoa Bajdena da se američko oružje koristi samo za gađanje ruskih ciljeva unutar Ukrajine doveli su do toga da se neki zapitaju zašto Zapad nastoji da ograniči ukrajinske ratne napore dok Rusija uopšte ne poštuje ograničenja.
"U toku je neka vrsta kalibracije“, kaže Bond. "Kao da kažemo 'hoćemo da Ukrajinci pobede, ali da ne pobede previše'".
Rašireno je verovanje da je Vladimir Putin započeo ovaj rat uveren da će Zapadu nedostajati stomak za borbu. Da će članice NATO, nakon svog ponižavajućeg izlaska iz Avganistana, izbegavati novu međunarodnu neslogu.
Neki nedavni izveštaji iz Moskve upućuju na preterano samopouzdanje, izazvano postepenim uspehom na bojnom polju i uverenjem, prema rečima jednog izvora kog citira Meduza,da će se "pre ili kasnije Evropa umoriti da pomaže“.
Kremlj je možda ohrabrilo ovonedeljno upozorenje britanske vlade da bi čak šest miliona britanskih domaćinstava moglo da se suoči sa nestankom struje ako Rusija prekine snabdevanje gasom ove zime.
Da li bi gnev javnosti na Zapadu mogao da potkopa podršku Ukrajini?
To je opasnost na koju je američka direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns upozorila pred članovima Kongresa prošlog meseca.
"On [Putin] verovatno računa da će rešenost SAD i EU oslabiti“, rekla je ona članovima komiteta za oružane snage, "kako se nestašica hrane, inflacija i cene energije pogoršavaju“.
I pored svih zabrinutosti i oklevanja oko snabdevanja oružjem, zapadni konsenzus oko Ukrajine ostaje izuzetno netaknut, navodi britanski servis. Ali pukotine koje postoje bi i dalje mogle da se prošire.
"Ako bilo koja strana počne da ostvaruje odlučujuće dobitke, onda oni postaju veći problem“, kaže Ijan Bond. "Ako Rusi potpuno probiju ukrajinske linije na istoku i počnu da se kreću ka reci Dnjepar, pitanje koliko teritorije bi Ukrajina trebalo da bude spremna da žrtvuje da bi postigla prekid vatre pomeriće se na dnevnom redu".
Po istom principu, ako ukrajinske snage počnu da teraju Ruse nazad, kaže Jan Bond, "na Zapadu će se čuti glasovi 'ne pokušavajte da povratite delove Donbasa koje Rusi kontrolišu od 2014. godine'“.
To još nije debata koja se čini strašno relevantnom, ali kada je američki diplomata Henri Kisindžer sugerisao u Davosu da bi Ukrajina trebalo da razmotri ustupanje teritorije kako bi sklopila mir sa Rusijom, naišao je na žestok odgovor u Ukrajini i šire - znak mučnih debata koje tek predstoje.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
Bonus video: