Svi ratovi su fluidni i situacija se brzo menja, a ruska invazija na Ukrajinu tu nije nikakav izuzetak.
Rane strahove o brzom padu cele Ukrajine zamenili su rusko povlačenje sa više frontova i silovit otpor Ukrajinaca. Međutim, Rusi su potom fokusirali sve svoje preostale snage na istok, gde beleže uspehe uprkos velikim gubicima.
Danas je 100 dana od početka rata i pitanje koje mnogi postavljaju je - šta je sledeće?
BBC donosi pet potencijalnih scenarija, koji se međusobno ne isključuju, ali su svi u sferi mogućeg.
1. Rat do iscrpljenja
Rat bi mogao da nastavi da traje mesecima - ako ne i godinama - dok ruske i ukrajinske snage ''melju'' jedna drugu.
Prednost bi mogla da se menja iz dana u dan u korist obe strane, koje će beležiti i pobede i poraze, pri čemu nijedna strana ne želi da odustane.
Ruski predsednik Vladimir Putin procenjuje da može da profitira od demonstracije strateškog strpljenja i može da se kladi da će se Zapad umoriti od podrške Ukrajini te će se više fokusirati na sopstvene ekonomske krize i pretnju koja dolazi iz Kine.
S druge strane, Zapad bi mogao da pokaže upornost i nastavi da šalje teško oružje Ukrajini, što bi moglo da rezultira uspostavljanjem koliko-toliko fiksnih granica razgraničenja u Ukrajini. Rat bi tako mogao da postane "zamrznuti konflikt".
- Verovatnost za uverljivu operativnu ili stratešku pobedu bilo koje strane je mala, barem kratkoročno. Nijedna strana nije pokazala kapacitet zadavanja strateški odlučujućeg udarca, kaže Mik Rajan, penzionisani australijski general i stručnjak za vojna pitanja.
2. Putin najavljuje prekid vatre
Šta ako bi predsednik Putin iznenadio svet jednostranim prekidom vatre?
Mogao je da stavi u džep svoje teritorijalne dobitke i proglasi "pobedu". Mogao je da tvrdi da je njegova ''vojna operacija“ završena: zaštićeni separatisti u Donbasu koje podržava Rusija; uspostavljen kopneni koridor za Krim.
To bi Putinu omogućilo da se postavi kao moralna vertikala i stavi pritisak na Ukrajinu da prestane da se bori.
- To je zamka koju bi Rusija mogla da iskoristi u bilo kom trenutku, naročito ako želi da iskoristi evropski pritisak na Ukrajinu da se preda i odrekne teritorije u zamenu za idejni mir, kaže Kir Gilis, stručnjak za Rusiju u istraživačkom centru Četam hausu.
Argumenti se već čuju u Parizu, Berlinu i Rimu: nema potrebe za produženjem rata, vreme je da se okonča globalna ekonomska patnja, hajde da se založimo za prekid vatre.
Tome bi se, međutim, usprotivile SAD, Velika Britanija i veći deo istočne Evrope, gde kreatori politike veruju da ruska vojna operacija mora da propadne, zarad Ukrajine i međunarodnog poretka.
Dakle, jednostrano rusko primirje moglo bi da promeni narativ, ali ne i okončati borbe.
3. Bezizlazni položaj na bojnom polju
Šta ako i Ukrajina i Rusija zaključe da vojnim putem više ne mogu da ostvare ništa i krenu u pregovore sa ciljem političkog rešenja krize?
Obe vojske su iscrpljene, manjka im i ljudstva i municije. Cena plaćena u krvi i novcu potrebnom za finansiranje rata više ne opravdava nastavak borbi. Ruski vojni i ekonomski porazi više nisu održivi, a Ukrajinci se umaraju od rata te više nisu spremni da rizikuju živote za pobedu.
Što ako političko vođstvo u Kijevu prestane da veruje u kontinuiranu podršku Zapada i odluči da je vreme za pregovore? Treba podsetiti i da je američki predsednik Džo Bajden otvoreno priznao da je cilj SAD-a da Ukrajina završi "u najjačoj mogućoj poziciji za pregovaračkim stolom".
Međutim, do bezizlaznog položaja na bojnom polju možda neće doći još mesecima, a bilo kakav politički dogovor ne čini se izvesnim, velikim delom i zbog potpunog izostanka poverenja Ukrajinaca u bilo kakva ruska obećanja. Mirovni dogovor, ako do njega i dođe, mogao bi biti kratkog veka, a nakon njega bi mogle da sulede nove borbe.
4. Ukrajinska pobeda
Može li Ukrajina, uprkos svemu, postići nešto što bi moglo da se nazove pobedom? Može li Ukrajina da natera ruske snage da se povuku na pozicije na kojima su bile pre invazije?
- Ukrajina će definitivno da pobedi u ovom ratu, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ove nedelje za holandsku televiziju.
Što ako Rusija ne uuspe da zauzme celu teritoriju Donbasa i pretrpi još teže gubitke? Zapadne sankcije čine ruski pohod sve težim, a Ukrajina kreće u protunapad koristeći nove rakete dugog dometa, oslobađa teritoriu i prekida ruske linije snabdevanja. Ukrajinska vojska prolazi transformaciju iz defanzive u ofanzivnu silu.
Ovaj scenarij je dovoljno uverljiv da mnogi lideri već brinu o njegovim posledicama. Suoči li se Putin sa porazom, hoće li dodatno eskalirati i pribeći korišćenju hemijskog ili nuklearnog oružja?
- Čini mi se malo verovatnim da će Putin prihvatiti konvencionalni vojni poraz kad mu je još uvek na raspolaganju nuklearna opcija, kaže istoričar Najl Ferguson sa Kraljevskog koledža u Londonu.
5. Ruska pobeda
A šta je sa mogućom ruskom ''pobedom''?
Zapadni zvaničnici naglašavaju da Rusija, uprkos ranim neuspesima, i dalje planira da zauzme glavni grad Kijev i uspostavi kontrolu dad velikim delom Ukrajine.
-Ti maksimalistički ciljevi su i dalje aktuelni, rekao je jedan zvaničnik.
Rusija bi mogla da iskoristi svoje uspehe u Donbasu, što bi joj omogućilo da snage koje tamo ostvare svoje zadatke pošalje drugde, možda čak i na Kijev. U prvi plan bi mogla da dođe ruska prednost u brojnom stanju, a ukrajinske snage mogle bi biti poražene.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nedavno je priznao da svakog dana 100 ukrajinskih vojnika gubi život, a 500 ih je ranjeno.
Veliki gubici mogli bi dovesti do podele javnog mnjenja u Ukrajini - neki žele da nastave da se bore, a drugi žele da pregovaraju o moru. Neke zapadne zemlje mogle bi da se umore od podržavanja Ukrajine. S druge strane, neke druge zapadne zemlje bi, ako misle da Rusija pobeđuje, mogle da požele da sukob eksalira.
Jedan zapadni diplomata rekao je BBC-jevom diplomatskom dopisniku da bi Zapad mogao da testira nuklearno oružje na Pacifiku kao upozorenje Rusiji.
Budućnost rata je i dalje neizvesna.
* Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs