Obezbeđenje predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana nadaleko je poznato po "kratkom fitilju".
Oni su Erdoganova senka. Neizostavni su deo svakog njegovog putovanja po zemlji i van nje. S obzirom na učestale plahovite reakcije, reklo bi se najupadljiviji element turske državne delegacije.
Reč je o Policijskom odeljenju za protivnapad CAT (CAT - Karşı Atak Timi), posebnoj jedinici namenjenoj za zaštitu predsednika ili premijera Turske.
Njeni pripadnici rade u okviru Odeljenja za zaštitu predsednika. Dotično odeljenje potčinjeno je Generalnoj upravi za bezbednost.
Jedinica je osnovana 70-ih godina prošlog veka kao pojačanje specijalnim antiterorističkim jedinicama. Prvobitno, priroda odreda bila je nalik na SWAT timove iz Sjedinjenih Američkih Država, ali sa naglaskom na operacije koje podrazumevaju otmicu aviona.
Kandidati za ulazak u jedinicu nakon završene obuke odlaze na dodatno školovanje u Odeljenje za diplomatsku bezbednost u Sjedinjene Države.
Nakon neuspešnog pokušaja državnog udara 2016. godine, namena odeljenja se promenila. Ubrzo je transformisano u jedinicu za blisku zaštitu, zamenivši Puk predsedničke garde, elitnu jedinicu za obezbeđenje predsednika koju je 1920. uspostavio Mustafa Kemal Ataturk, jedan od najvećih državnika u istoriji Turske.
U sklopu istrage i optužbi za veleizdaju, uhapšeno je preko 300 gardista. Garda je reorganizovana, a opseg njenih zadataka sveden je isključivo na ceremonijalne aktivnosti.
Prvenstvo u obezbeđivanju turskog državnog vrha dobili su elitni policajci. Ipak, u poslednjih nekoliko godina, impulsivne reakcije Erdoganove „pretorijanske garde“ prilikom zvaničnih poseta postale su predmet pažnje i osuda međunarodne javnosti.
ODRED KAVGADŽIJA – OD AMERIKE DO SARAJEVA
Pripadnici CAT-a su nemalo puta prekoračili granicu revnosti i time dali materijal stranim medijima. Najzvučniji incident dogodio se u Vašingtonu.
Prilikom Erdoganove posete SAD maja 2017. godine, njegovo obezbeđenje sukobilo se sa kurdskim emigrantima i simpatizerima turske opozicije ispred rezidencije turskog ambasadora u Vašingtonu.
Kurdi i pristalice opozicije su se okupili ispred pomenutog objekta kako bi iskazali protest protiv turskog šefa države. Njihovo prisustvo razdražilo je obezbeđenje koje nije štedelo udarce i pored intervencije vašingtonske policije.
Bilans tuče glasio je 11 povređenih, a dvojica Erdoganovih telohranitelja su uhapšeni. Turska strana pravdala je batine samoodbranom, istakavši da su članovi CAT-a bili isprovocirani. Čak je odbila da uputi službeno izvinjenje domaćinu.
Okršaj kod Vašingtona imao je svoju prethodnicu 2011. godine u zgradi Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Erdogan (tada premijer) je krenuo prema ulazu koji nije bio predviđen za učesnike GS, već je u pitanju bila galerija za posetioce.
Jedan od članova obezbeđenja zgrade UN je reagovao, ne dozvolivši prolazak turskom lideru. Navodno, došlo je do koškanja u kojem je Erdogan odgurnut. Njegovi telohranitelji su naoštrili pesnice i došlo je do opšteg meteža. Epilog – jedan čuvar zgrade UN prebačen je u bolnicu sa povredom rebara. Nezvanične informacije glasile su da su na podu bile vidljive krvave mrlje.
Visoki zvaničnici UN-a, među kojima i tadašnji generalni sekretar Ban Ki-Mun, smirili su situaciju i uputili Erdogana na odgovarajući ulaz. Turski zvaničnik tražio je izvinjenje, a Korejanac je zauzvrat suspendovao desetine stražara.
Na niz incidenata trebalo bi dodati i onaj iz Sarajeva 2019. godine. Na početku Erdoganove dvodnevne posete Bosni i Hercegovini došlo je do incidenta na sarajevskom aerodromu. Operativci CAT-a odbili su tom prilikom da predaju oružje aerodromskoj policiji.
Nepoštovanje bezbednosnog protokola prouzrokovalo je koškanje i razmenu psovki. Prema rečima direktora granične policije, telohranitelji su bili agresivni i ponašali su se kao da su u svojoj zemlji.
U dosadašnjim zadacima specijalci CAT-a dokazali su da za njih važi samo jedna parola - ništa ne prepuštati slučaju. Pa čak ni onda kada se prekorače granice ovlašćenja.
(Kurir.rs/Nportal)