Muhamed Mujkanović, bosanski pevač, preminuo je 2015. godine u 74. godini posle moždanog udara, a mnogi su ubeđeni da je umro od tuge zbog velike porodične tragedije, kada je ostao bez oba sina.
Naime, Muhamed, koji je bio prvi glas Bosne, odrastao je u velikoj porodici, a uz braću i sestre uvek je pevušio. Kao detetu bila mu je predviđena blistava pevačka budućnost. Svoj glas i talenat pokazivao je u školskim i amaterskim takmičenjima mladih pevača. Pokupio je sve nagrade. U tuzlanskom preduzeću „Solana“ gde je počeo da radi kao hemijski tehničar, učlanio se u radnički KUD i tu aktivno delovao.
A onda se desilo značajno amatersko takmičanje pevača pod nazivom „Tražimo nove zvijezde“ koje se dešavalo kroz deset gradova, sa finalima u Sarajevu. Na svim pojedinačnim i na finalnom nastupu Muhamed je pobedio. Sa titulom najtalentovanijeg mladog pevača dobiva priliku snimanja arhivskih snimaka za Radio Sarajevo. I ploču. Te 1969. godine sa dve numere se predstavio na festivalu jugoslovenske nardone muzike „Ilidža“ sa pesmom „Proklet da je život celi“.
Karijera ovog tipičnog sevdalije usko je vezana za Radio Sarajevo. Voleo je i njegovao pesme duge tradicije. Pesme koje su nastale u narodu, a kojih je snimio za arhiv. Njih više od tri stotine. Njegovao ih je i čuvao od zaborava prepoznatljivim glasom i toplom bojom.
Muzikom potisnuo tugu za sinovima
Najveća vrednost i svetinja u životu Muhamedu je bila njegova porodica. Sinovi Damir i Igor i supruga Biljana. Kada je pomislio da je na najbolji način iskoristio život, ostvario srce svoga doma, skladnu i uspešnu porodicu, desio mu se najteži i najbolniji događaj života. Izgubio je sina Damira. Inženjera i uspešnog mladog čovjeka koji je stradao u saobraćajnoj nesreći. Skrhanog do bola nedugo zatim dočekala ga je naredna vest tuge. Ostao je bez sina Igora, inženjera, sportiste, rukometaša koji je preminuo na kondicionom treningu. Mnogi su kazivali da nije prebolio bratovu smrt sa kojim je bio neopisivo vezan.
Muhamedov život bio je polomljen. Najvažnija životna ravnoteža je nestala. Međutim, on je svojom prirodnom sposobnošću i snagom pokrenuo sebe ne pristavši na beznadežnost. Ostao je veran svojoj muzici! Jer muzikom je potisnuo tugu duboko u sebe.
Muhamed nam je pružio svojom pesmom uživanje u prelepom glasu i divnoj muzici. Pesme „Emina u majke jedina“ inače pobednička pesma sa „Ilidžanskog festivala 1983“, „Mita stari“, „Tugo moja ima li ti lijeka“, „Dvije rane“, „Grli me, ljubi me“, „Nemoj ti mene žaliti“, pjesma – radost – suze – tuga… samo su neke od velikog opusa koje je iza sebe ostavio.
Kurir.rs/expresstabloid.ba/Foto Printscreen
Bonus video: