Generacije su odrastale uz hit Sajmona i Garfankla "The Sound of silence" (Zvuk tišine) iz 1964. godine. Mnogi su plakali i tugovali uz nju, a njen početak nije bio nimalo blistav.
Prvobitno je snimljena akustična verizija i našla se na albumu iz oktobra 1964. godine, "Wednesday Morning, 3 A.M." koji je doživeo veliki komercijalni neuspeh koji je doveo do raspada dua.
Art Garfankl se vratio na studije, a Pol Sajmon u Englesku. Međutim, "Sound of silence" godinu dana kasnije počinje da se vrti na radio stanicama, pa producent Tom Vilson rešava da napravi remiks i umesto akustične verzije snima onu sa bubnjem i električnom gitarom, pa je ta verzija puštena kao singl i postala neverovatan hit. Ono što je dodatno "urezalo" u popkulturnu svest tog vremena je i film "Diplomac" sa Dastinom Hofmanom gde je deo muzičke podloge zajedno sa "Mrs. Robinson", "April come she will" i "Scarborough Fair".
Same pesme su dobro oslikavale duh vremena jer posle ubistva Kenedija i Vijentnamskog rata čiji se kraj nije nadzirao, naciji je bilo potrebno nešto da je umiri, a glasovi Sajmona i Garfankla uz prave stihove su činili baš to.
"The Sound of silence" je privlačila pažnju i bila omiljena mnogima, a publiku je uvek zanimalo značenje i inspiracija. Garfankl je jednom prilikom izjavio da je pesma zapravo o "nemogućnosti ljudi da komuniciraju jedni sa drugima, pogotovu emotivno, pa oko sebe vidiš mnogo ljudi koji su nesposobni da vole jedni druge". Pol Sajmon je napisao pesmu kada je imao 21. godinu i to u kupatilu gde je ugasio svetlo da bi mogao da se skoncentriše i svira gitaru, a ono što ga je posebno oduševljavalo efekat eha u kupatilu i to zbog pločica.
"Pustio sam vodu sa česme jer me taj zvuk smiruje i tako svirao u mraku.", rekao je Pol.
Međutim, druga priča koja prati ovu pesmu je mnogo lepša nego što iko može zamisliti jer je to priča o pravom prijateljstvu. Naime, "The Sound of silence" je inspirisan Senfordom Sendijem Grinbergom, Garfanklovim cimerom i najboljim prijateljem. Što kada se pogleda, nije ništa naročito, ali kada se uzme u obzir da je on mlad oslepeo, priča dobija potpuno drugu dimenziju.
Sendi je izdao i svoje memoare u kojima upravo priča o pesmi i inspiraciji.
On je inspirisao stih "Hello Darkness my old friend, I’ve come to talk with you again" - "Zdravo, Tamo stari druže, došao sam da se opet ispričamo. Naime, Garfankl mu je pomogao "da ustane iz groba" i dobije novu želju za životom pošto je oslepeo.
Sendi koji sada ima preko 80 godina je započeo priču čudesnu priču o prijateljstvu sa Artom, a sve je počelo kada su se sreli na univerzitetu Kolumbija i to prve nedelje studija.
Prišao mi je plavokosi mladić u somotskim pantalonama i džemperu na romboide i rekao: "Zdravo, ja sam Artur Garfankl."
"Svake večeri smo nas dvojica pevali. On je svirao, a ja sam bio do-džej. U vazduhu je bilo mnogo muzike. Još uvek tinejdžeri, sklopili smo pakt da ćemo uvek biti jtu jedan za drugog, pogotovo u nevreme. Ako je jedan u problemu, drugi će doći da ga spasi.", stoji u Sendijevim memoarima.
Nekoliko meseci kasnije, Sendi je otišao na bejzbol utakmicu i desilo mu se nešto čudno sa očima. Vid mu se zamaglio, a sve oko njega je izgubilo oblik, a ostali su samo obrisi. "Posle toga se tama spustila."
Doktori su rekli da je u pitanju konjuktivitis i da će proći. Međutim, posle nekoliko dana Sendi je oslepeo i oni su shvatili da mu je glaukom uništio očne nerve.
Sendi je poticao iz jevrejske porodice emigranata koji su živeli u Bafalu, država Njujork, a otac mu je bio sitni preprodavac i njegovi nisu imala para da mu pomognu, pa je morao da napusti fakultet i odrekne se sna da postane advokat. Posle svih nedaća, skliznuo je u depresiju.
"Nisam hteo nikog da vidim, odbijao sam čak i razgovor... i onda je potpuno neočekivano Artur doleteo, rekavši da mora da razgovara sa mnom. Rekao je: "Vratićeš se, zar ne?", a ja sam mu odgovrio da nema šanse. On je bio veoma uporan i na kraju mi je rekao: "Sluašj, mislim da ne shvataš. Trebaš mi tamo, to je pakt koji smo zajedno napravili: bićemo tu jedan za drugog u zlo doba, hoću da ti pomognem."
Vratio se sa Garfanklom na fakultet, gde je zavisio od njegove pomoći. On ga je vodio na predavanja, previjao njegove rane posle padova i popunjavao njegove diplomske papire.
Garfankl se nazvao "Darkness" (Mrak, Tama) da bi pokazao saosećajnost prema prijatelju.
"Pričao mi je: "Hoću da budem gde i ti, u tami", a onda bi došao rekao:"Tama će ti sada čitati.", a onda bi me odveo do učionice i zatim vratio. Vodio me po gradu. On je preokrenuo ceo svoj život da bi mi pomogao i ugodio mi."
Art Garfankl je pričao sa svojim drugom iz srednje škole, Polo Sajmonom o Sendiju, a Pol je to iskoristio kao jednu od inspiracija za pesmu.
Jednom prilikom, Art je vodio Sendija po Njujorku. Kada su bili ispred bučnog predvorja Velike Centralne stanice (Grand Central Station), Garfankl je reoa da mora da ide da završi neki posao. Ostavio je svog prijatelja samog u gužvi i nestao. Sendi skamenjen i uplašen je krenuo da tumara, sapleo se i pao.
"Posekao sam čelo, potkolenicu, a čarape su bile natopljene krvlju. Pružio sam ruke i očešao grudi neke žene. To je bio odvratan osećaj sramote i poniženja. Trčao sam napred, obarajući kafe za poneti i aktn-tašne, ali sam nekako uspeo da se dokopam lokalnog voza za Univerzitet Kolumbija. To je bilo nekoliko najgorih sati u mom životu.", rekao je Sendi.
Kada se vratio u studenstski dom, neko je počeo da mu se izvinjava.
"Prepoznao sam Artov glas. U trenutku sam bio besan, ali onda mi je sinulo i sve sam shavtio: to je bila neverovatno pronicljiva i birlijantna, ali veoma riskantna strategija koja je na kraju upalila."
Garfankl je bio sa njim sve vreme, pazići na svog prijatelja iz daljine i gledajući kako se vraća na fakultet.
"Artur je znao da kada sebi dokažem da to mogu, da ću tada biti zaista nezavisan. Upalilo je, jer sam posle toga mogao da uradim bilo šta. Taj trenutak je u meni upalio varnicu koja je učinila da živim drugačiji život, bez straha, bez sumnji. Za to sam neizmerno zahvalan mom prijatelju."
Sendi je diplomirao i otišao na master studije na Harvardu i Oksfordu. Dok je bio u Britaniji, dobio je poziv od prijatelja. Imao je priliku da mu pomogne i ostane veran paktu koji su skloplili - Garfankl je hteo da odustane od studija arhitekture i da snimi svoj prvi album sa Polom Sajmonom, ali mu je objasnio da mu treba 400 dolara za početak.
Sendi, koji je tada već bio u braku sa svojom srednjoškoloskom dragom je rekao da su tada imali 404 dolara na računu, ali da je prijatelju rekao da će mu poslati ček na 400 dolara.
"To je bila brzinska reakcija, jer mi je on pomogao da ponovo pokrenem svoj život. Prvi put sam mogao da mu se revanširam i ispunim moj deo pogodbe, pa kad me je zamolio nisam ni razmišljao."
Tu dolazimo, do pomenutog albuma iz 1964. godine koji nije baš osvojio top liste i kog je kritika sasekla, ali godinu dana kasnije, remiks pesme "Sound of solence", koja se u orginalu zapravo zvala "The Sounds od silence", ali je "s" nestalo u međuvremenu, ali je pesma postala hit i završila prva na mnogim listama širom sveta.
"The Sound of silence" mi znači mnogo, zato što počinje sa "Hello Darkness" i to je baš Tama pevao. Isti onaj koji mi je čitao kada sam se slep vratio na Kolumbiju.", rekao je Sendi.
Sendi je otac troje dece, a postigao je veliki uspeh kao preduzetnik, pronalazač, investitor i filantrop. Čak je dao nagradu od i 3 milona dolara za onog ko nađe lek za slepilo, a uvek je odbijao da hoda uz pomoć štapa ili psa vodiča.
"Neću da budem "slepi čovek", hoću da budem Sendi Grinberg, ljudsko biće".
Sendi i Garfankl su ostali prijatelji, a slavni muzičar je često apostrofirao kako mu je on promenio život.
"Sa Sendijem, moj stvarni život se pojavio. Postao sam mnogo bolji čovek u svojim očima i jasno sam video ko sam - neko ko daje i pomaže prijatelju. Pocrvenim kada nas pomenu zajedno jer njegova dimenzija je neverovatna, on je zlatni standard pristojnosti", rekao je Art Garfankl.
"Ja sam najsrećniji čovek na svetu.", zaključio je Sendi.
Pesma "The Sound of Silence" je svoju renesansu doživela i zbog društvenih mreža gde je veoma popularna. Bilo kako bilo, generacije, nastavljaju da uživaju u ovom klasiku skoro 60 godina, a to umnogome govori o njenom kvalitetu. Mnogi su je obrađivali tokom godina, ali obrada benda "Disturbed"jje ubedljivo najbolja jer su uspeli da "ožive" specifičnu emociju koju pesma nosi, kao i atmosferu.
(Sendford Sendi Grinberg je objavio memoare "Hello Darkness, My Old Friend: How Daring Dreams and Unyielding Friendship Turned One Man’s Blindness into an Extraordinary Vision for Life").
(Kurir.rs/Aleksandra Miletić)
Bonus video: