Na tromeđi Srbije, Republike Srpske i Crne Gore u mestu Rudo, rastu savremeni hajduci naših vremena to su: Nikola, Mirko i dvojica Mihaila.
Gotovo da nema nadmetanja u hajdučkim disciplinama 21. veka kao što su takozvane ”treil trke”, a da ovi momci ne oprobaju svoje mišice, kondiciju, smeolost, izdržljivost, jaku volju i rodoljublje, ne da samo završe svaku započetu nego da i iz trke u trku budu sve bolji u odnosu najpre na sebe, a onda i sve ostale.
Od Divčibara, Rzava, Tare pa do Beogradskog maratona, stavljali su na ispit svoju mentalnu i fizičku spremu, trčeći po snegu, prolazeći kroz blato, prelazeći preko prepreka, kroz nabujalu reku i na kraju nalik Atinjaninu Fidipidu i preko polja Maratona.
Posebno su se istakli čovekoljubljem pokazujući da rezultat nije u prvom planu, jer su se vraćali po povređenog drugara i na svojim leđima zajedno prolazili kroz cilj za nekoliko mesta bolje plasirani nego što bi bili da su nastavili trku solo.
Inače, ”treil trke” su veoma popularne i namenjene učesnicima od 18 do 60 godina, aktivnim sportistima ili rekreativcima, različitih vrsta sportova i različite sportske spreme. Ono što one promovišu jeste sportski karakter i zdravi stilovi života, prirodu, druženje, avanturistički duh, osećaj slobode, izdržljivost, pomeranje sopstvenih granica.
Ova veoma popularna koncepcija bavljenja sportom mogla bi se u našim aršinima nazvati i ”Trka hajduka”. One veštine koje su potrebne, zatim infrastruktura, uslovi, predeli-priroda, i još mnogo toga, nedvosmisleno nas upućuju u ne tako davnu istoriju i prošlost kada se omladina nadigravala u čobanskim-hajdučim igrama i trkama, dajući svojoj mladosti snažan impuls života, kontakta sa prirodom i pomeranja sopstvenih kapaciteta i osnaživanje navika zdravog života.
U današnjim vremenima one imaju neku vrstu standardizacije koja se primenjuje svuda u svetu gde se ljudi bave ovakvim vidom sporta.
Sam izraz ”trail- staza/trag” je jedan od onih koji često čujemo u trkačkom žargonu, pogotovo među ljudima koji se bave trčanjem. Sam naziv ”trail” znači trag koji pratimo na osnovu stvari koje su ostale iza njega. To može biti i staza, ali i prirodna tvorevina koja prati neki put.
- Pravoslavno sportsko udruženje ”Sveti Srb i ja” je veoma ponosno na svoje neustrašive atletičare-biatlonce koji svojom skromnošću i neustrašivošću pokazuju jak karakter boraca i momaka koji su dostojni potomci slavnih predaka hajduka - kaže za Portal Kurira Dimitrije Stikić PR menadžer Svete Srbije.
Oni sami svojim primerom pokazuju plemeniti cilj ovih svojih poduhvata, gde učestvujući u isto vreme i upoznaju prelepe predele naših zemalja, a iskusivši i britkost prirode i adaptirajući se prema njoj pokazuju i poštovanje i prema drugima i prema drugim učesnicima.
Oni će biti i glavni moderatori i pomoćnici trenerima u dečijem krosu na 9. Sportskom Sabranju 18, juna na Adi Ciganliji odakle će pravo produžiti na sledeću trku iznad Valjeva: ”Vidra Gradac”.
Dečiji kros koji se pojavio na prošlom Sabranju kao nova sportska stanica je već stao rame uz rame sa sportskim segmenitima ovog sportskog događaja kao što su: fudbal, košarka, odbojka, rukomet, tenis i po svojoj masovnosti i interesovanju dece će najverovatnije ih sve i nadmašiti.
To govori da ova hajdučka žica postoji i u malenim trkačima koji će na Sabranju imati svoj sportski izazov, da među preko 200 vršanjaka istrče svoju stazu.
Kurir.rs