Voditeljka Ksenija Bujišić nedavno je na svet donela sina Danila, međutim, njegov dolazak pratio je niz komplikacija o kojima je ona sada progovorila.
- Nisam imala nameru da krijem porođaj, ali mnogo toga se brzo i neplanirano desilo. U odnosu na prvu trudnoću, druga je bila rizična, pa je onda i porođaj bio ranije nego što je trebalo. Svih devet meseci me je pratio strah i strepnja, a poslednje nedelje sam provela u bolničkom krevetu. Koliko god je dijagnoza bila kompleksna, teška i zabrinjavajuća, od početka sam znala da smo Dača i ja "dream team" i da će na kraju sve biti kako treba.
- Ovo je bila najteža situacija u kojoj sam se našla u životu, ali nisam ostavljala ni promil mogućnosti da se sve neće dobro završiti. Verovala sam u nas dvoje i pozitivnim mislima pobijala teške slutnje. Osim činjenice da ćemo oboje biti živi i zdravi, u mojoj glavi nije postojala druga opcija. Danilo nam je došao 3. marta. U početku je zaista bilo neizvesno i traumatično, a on je odmah pokazao da je bravi borac i heroj.
Ksenija je nakon porođaja imala operaciju.
- Danilo je došao kući, ja sam opet završila u bolnici. Znala sam da je u najsigurnijim rukama, rukama moje mame, i bila sam mirna. Mogla sam da se fokusiram na još jednu rundu životne borbe, koja je usledila kada je stigla dijagnoza – „acreta previa centralis“. Nije retkost da posle teške trudnoće, kakvu sam ja imala, deo posteljice ostane zalepljen u telu. Nažalost, ni mene to nije zaobišlo - istakla je voditeljka, pa odgovorila na pitanje o čemu je razmišljala dok se borila za život.
‒ Verujte da se ne sećam šta mi je tačno prolazilo kroz glavu. Verovatno sam mislila na sve i svašta, ali znam da sam imala samo jedan cilj – da se vratim kući, deci i porodici. Mislim da su me te misli održale u životu i dale mi vetar u leđa kad je bilo najteže.
Ksenija je otkrila i kako se sada oseća:
‒ Jeste, Bogu hvala. Dača i ja smo odlično, a tako je zahvaljujući stručnom timu klinike Narodni front koji je, predvođen prof. dr Željkom Mikovićem i dr Minjom Stanković, danonoćno brinuo o meni. Njihove reči podrške nikada neću zaboraviti. Bez njih ne bih bila toliko hrabra i pozitivna. Zahvaljujući njihovom znanju i ljudskosti spavala sam mirno, jer sam znala da sam u najboljim rukama. Nikada neću moći da dovoljno zahvalim svim sestrama koje su mi ulepšavale dane svojim osmehom. Veliko hvala svim divnim damama koje su brinule o meni 52 dana, koliko sam provela u bolnici.
Voditeljka, koja je prevazišla veliki životni izazov, rekla je šta je naučila i ovog iskustva.
‒ To je tačno. Zahvalna sam na svemu što imam. Prvo što sam rekla mami kad sam došla kući bilo je: “Posle ovoga što smo prošle, ni ti ni ja više nikada se nećemo nervirati ni oko čega.” Svakome je njegova muka najteža, ali slušajući priče devojaka sa kojima sam delila sobu shvatila sam da i nad problemom ima problema. Zajedno smo prevazilazile najteže situacije i vrlo sam ponosna na prijateljstva koja sam stekla u bolnici.
Ksenija takođe ima ćerkicu, Loru, koja ima 3 godina, a sada je progovorila o njenom prvom susretu sa bratom Danilom.
‒ Čim ga je videla, rekla je da je mnogo lep i da ima zelene oči kao i ona. To je bila ljubav na prvi pogled. Za njihov zagrljaj se živi, i kada ih vidim zajedno znam da je sve vredelo. Uprkos tome što je još mala, tokom mog boravka u bolnici bila mi je velika podrška i s nestrpljenjem je čekala brata. Ona je moja prva ljubav i prva sreća.
Na kraju Ksenija se osvrnula i na to, kako je svom nasledniku dala baš ime Danilo:
‒ Ja. Do poslednjeg trenutka nisam razmišljala o tome jer mi je bilo najvažnije da on bude dobro. Kada je došao momenat odluke, palo mi je na pamet – Danilo. Odlučila sam da se naš heroj tako zove - rekla je ona.
Kurir.rs/I.B/Hello
Bonus video: