Dve udovice pokojnog muftije Muamera Zukorlića i treća koja tvrdi da je bila s njim u šerijatskom braku treba da podele osminu imovine ove bogate porodice, što je za njih dobra vest, jer je zvanično Zukorlić iza sebe ostavio samo stan od 79 kvadrata u Novom Pazaru.
Međutim, treća Belkisa Crnovršanin (31) treba da ubedi Zukorlićevu porodicu da je uvrste među naslednike, pošto je taj brak očigledno bio tajni.
Po zakonima države Srbije, naslednici su zakonita supruga Umeja i osmoro njegove priznate dece, a trebalo bi da dele samo taj stan od 79 kvadrata, koji je zvanično bio na muftijino ime. Ali Umeja, kao i druga Zukorlićeva supruga Elma Elfić, svakako bi trebalo da budu podmirene od porodice jer su oba braka bila šerijatski priznata i javna.
A kakva je sudbina Belkise Crnovrščanin (31) još je nepoznanica, kao i to da li će dobiti nešto od silnih kuća, stanova, zgrada, kompanija, univerziteta, automobila... Jasno je da je njen brak sa Zukorlićem bio tajni, kao i da sada pokušava da ostvari svoja prava.
Efendija dr Rešad Plojović iz Mešihata Islamske zajednice (IZ) u Srbiji za Kurir objašnjava šta je zapravo šerijatski brak i šta nasleđuju žene kada muž umre, uz napomenu da ne želi da ulazi u konkretan slučaj pokojnog muftije Zukorlića.
- U islamu čovek po šerijatu može da ima od jedne do četri supruge istovremeno. Može se razvoditi i venčavati više puta, ali istovremeno ne može imati više od četiri žene. Ovlašćeno versko lice - imam ili neko drugi kome je data ta mogućnosti (visoki činovnik IZ, pripadnik IZ, a može biti i sam muftija) taj je pred kojim se sklapa šerijatski brak. Osim strana u ugovoru, odnosno muža i žene, moraju da budu prisutna i najmanje dva svedoka (rodbina ili prijatelji), da potvrde istinitost navoda jedne i druge strane ako dokument nestane ili dođe do spora - kaže za Kurir Plojović.
Jedan primerak zapisnika o šerijatskom venčanju ide bračnim drugovima, naglašava on, a drugi ostaje kod nadležnog službenika IZ (imama), osim ako se muž i žena ne dogovore da uzmu oba papira, odnosno da to bude tzv. tajni brak.
- A tajni brak podrazumeva da će svedoci sa šerijatskog venčanja potvrditi da je brak postojao ako bude nekog spora o tome da li ima ili nema tog braka, odnosno ako papir nestane. A sve zbog obaveza muža prema ženi tokom života, u slučaju razvoda ili nakon smrti jednog od supružnika - objašnjava Plojović i dodaje da prva ili prethodne supruge mogu, ali i ne moraju da znaju za novi brak.
Plojović ističe i da svaki brak u islamu treba biti sklopljen i šerijatski, a muškarac može zaključiti i građanski brak s jednom od supruga. I sad je ključno pitanje kako te žene dele imovinu ako muž umre.
- Ako premine muž, sve supruge imaju podjednaka prava na nasleđivanje, bez obzira na to da li su bile u šerijatskom ili građanskom braku. Kao što su imale pravo i obavezu na ravnopravan tretman od svoga muža tokom njegovog života. Ukoliko pokojnik nije ostavio nijedno svoje dete, one dele četvrtinu imetka njegove ukupne imovine koju ostavlja svojoj porodici, a naslednici su: roditelji, braća i sestre.... Taj princip deljenja je po šerijatu, inače, zahtevao bi detaljnije objašnjenje. A ako je pokojnik imao decu, sve njegove žene dele jednu osminu imetka. Imovina je više porodična stvar i to se obično rešava unutar same porodice, retko se desi da traže pomoć od IZ, poput toga da jedna od žena dođe i tvrdi da joj ne daju deo koji joj pripada - kaže Plojović.
On navodi da ako žena dođe s papirom za koji bi u Mešihatu IZ utvrdili da je relevantan, napisali bi joj potvrdu da je bila u šerijatskom braku sa određenom osobom i da ima pravo na deo nasledstva. Ali ako je brak tajni, a papir se negde zagubi, nestane, sve spada na svedoke koji su prisustvovali činu sklapanja braka.
- Lično, kao šerijatski pravnik, savetujem ljude da ne sklapaju tajni brak jer to dugoročno može imati veoma bolne negativne posledice, posebno za ženu. Umesto toga čin šerijatskog sklapanja braka treba biti javan, jer je brak u islamu čin koji ima posebnu važnost i svoju svetost. Činjenica je da danas svedoci mogu i da lažu i krivo svedoče. Sam čin deljenja nasledstva se dešava unutar porodice, a taj proces može nadzirati onaj ko poznaje propise islama po pitanju podele: otac, sin, brat pokojnika, ili posebno versko lice - ističe Plojović.
NE PROPUSTITE
U UTORAK, 7. JUNA, KURIR VAS NAGRAĐUJE! DOBIĆETE IKONU TREĆE OBRETENJE GLAVE SVETOG JOVANA KRSTITELJA plus dodatak STARS
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici u utorak,7.juna obeležavaju dan kada je glava Svetog Jovana Krstitelja pronađena, a zatim opet zakopana u zemlju.
Ovaj praznik nazivaju Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja i nije jedini posvećen Svetom Jovanu Krstitelju.
Budući da spada u najpoštovanije svece, njegov dan proslavlja se više puta u toku godine. Kod Srba praznik Svetog Jovana obeležava se 20. januara, dan njegovog rođenja obeležava se 7. jula, a dan smrti 29. avgusta kao praznik Usekovanje.
Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se 25. maja po crkvenom, a 7. juna po gregorijanskom kalendaru.
Kao drugi poklon dobićete dodatak Stars:
Otkrivamo sve što poznati žele da sakriju, vruće vesti i stare tajne, plus ekskluzivni intervjui i paparaco fotke!
Čitajte KURIR!
Kurir.rs/ Ekipa Kurira
Bonus video: