Zapadni zvaničnici tvrde da Kina u tajnosti u Kambodži gradi objekat koji će koristiti isključivo njena ratna mornarica.
Zvaničnici navode i da obe zemlje demantuju te izveštaje i ulažu velike napore da sakriju celu operaciju, prenosi Vašington post.
Vojni objekat će se nalaziti na severnom delu Mornaričke baze Ream u Tajlandskom zalivu, a tamo će se ove nedelje održati ceremonija polaganja kamena temeljca.
Peking želi da uspostavi mrežu vojnih baza širom sveta kako bi se nametnuo kao prava globalna sila, pa je uspostavljanje baze u Kambodži, koja će biti tek druga kineska prekomorska baza i prva u strateški važnom Indopacifiku, deo te strategije.
Kina je svoju prvu mornaričku bazu u inostranstvu izgradila u Džibutiju na istoku Afrike. Baza koja se nalazi zapadno od Južnog kineskog mora, a u koju mogu da uplove veliki kineski ratni brodovi, ojačaće poziciju Pekinga u toj oblasti, smatraju zvaničnici i analitičari.
"Procenjujemo da je kineskim liderima jako stalo do Indopacifika koji vide kao svoju sferu interesa", rekao je jedan zapadni zvaničnik. "Oni uspon Kine vide kao korak ka stvaranju sveta u kom globalne sile malo žešće zauzimaju prostore koje drže kao svoje interesne zone", dodao je.
Peking, naveo je zvaničnik, računa s time da ta regija ili "ne želi ili ne može" da im se suprotstavi. Kina veruje, dodaje zvaničnik, da zemlje u Indopacifiku pomoću mita, prisile i kazni može da natera da se ponašaju onako kako ona želi. "Kina želi da postane toliko moćna da će je ta regija pre poslušati nego da se suoči sa posledicama", dodao je.
Vol strit žurnal (WSJ) je 2019. godine napisao da je Kina potpisala tajni dogovor u kojem stoji da njena vojska može da koristi spomenutu bazu u Kambodži. Peking i Pnom Pen tad su demantovali izveštaj. Tadašnji portparol kineskog Ministarstva obrane rekao je da Kina Kambodži samo pomaže sa obukom i logistikom.
Međutim, prošlog vikenda jedan neimenovani kineski zvaničnik rekao je Vašington postu da će kineska vojska koristiti deo baze Ream. Zvaničnik je rekao da nisu istiniti izveštaji da će bazu koristiti samo vojska, već će u njoj raditi i naučnici. Naglasio je da Kina neće biti uključena u aktivnosti na kambodžanskoj strani baze.
Svečano polaganje kamena temeljca biće organizovano u četvrtak i prisustvovaće mu kineski zvaničnici uključujući i ambasadora u Kambodži.
Kambodžanska ambasada u Sjedinjenim Američkim Državama saoptila je da se ne slaže sa tvrdnjama zapadnih zvaničnika, navevši da su izveštaji samo pokušaj da se ocrni Kambodža. Ambasada je dodala da kambodžanske vlasti poštuju Ustav Kraljevine Kambodže koji brani uspostavljanje stranih vojnih baza na tlu te zemlje.
U saopštenju ambasade stoji i da se baza obnavlja kako bi se ojačali kapaciteti Kambodžanske ratne mornarice, zaštitio morski integritet zemlje te stalo na kraj pomorskom kriminalu poput ilegalnog ribarenja.
Ministarstvo spoljnih poslova Kine nije odgovorilo na molbu za komentar Vašington posta.
Zapadni zvaničnici očekuju da će se tokom polaganja kamena temeljca naglasiti da Kina učestvuje u finansiranju proširenja baze i izgradnji dodatnog objekta, ali ne i da će ga koristiti Narodnooslobodilačka vojska Kine. Planovi o proširenju finalizovani su 2020. godine i u njima stoji da će kineska vojska imati "ekskluzivno" pravo na severni deo baze te da će se prikrivati činjenica da ga koristi.
Vlade Kine i Kambodže prilično su se namučile da prikriju činjenicu da kineska vojska koristi bazu Ream. Strane delegacije koje posećuju bazu kreću se samo po unapred određenim lokacijama, a kinesko osoblje u bazi nosi uniforme slične kambodžanskim ili uopšte ne nose uniforme. Kada je zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman prošle godine posetila bazu, ruta kretanja joj je bila ograničena.
Šerman je tada zatražila da joj kambodžanski zvaničnici objasne zašto su 2020. godine srušena dva objekta koji su se nalazili u sklopu baze Ream, a čiji su rad finansirali Amerikanci. Objekti su srušeni nakon što je Kambodža odbila ponudu SAD-a da plati renovaciju jednog od tih objekata.
"Taj potez sigeriše da je Kambodža možda prihvatila pomoć Kine", navelo je Ministarstvo odbrane SAD.
"Jasno je da je Kambodža pokušala da prikrije krajnje ciljeve i stepen uključenosti kineske vojske. Ovde je ključno to što će Kina imati ekskluzivno pravo korišćenja tog objekta kao i činjenica da će u stranoj zemlji imati unilateralnu vojnu bazu", rekao je zvaničnik.
Objekat "Zajedničko vijetnamsko prijateljstvo" koji je izgradio Vijetnam prošle godine je iz baze Ream prebačen na drugu lokaciju kako ne bi došlo do konflikta s kineskim vojnim osobljem. Odnosi Kine i Vijetnama već su neko vreme napeti, i to prvenstveno zbog teritorijalnih aspiracija jednih i drugih prema Južnom kineskom moru.
Kambodža se u ovom slučaju ponaša tajanstveno jer njene vlasti strahuju da bi im stanovništvo i opozicija zamerili činjenicu da su na svoju teritoriju pustili vojsku neke strane države. Kao zemlja koja trenutno predsedava Savezom država Jugoistočne Azije (ASEAN), Kambodža nikako ne želi da se na nju gleda kao piona u rukama Pekinga.
Kako piše Vašington post, Kambodža istovremeno nastoji i da udovolji Kini i da se distancira od nje. Prošlog meseca podržala je specijalni samit ASEAN-a i SAD-a koji se održao u Vašingtonu, a u martu je osudila rusku invaziju na Ukrajinu.
Istovremeno, uticaj Kine u Kambodži proteklih je nekoliko godina osetno narastao sa porastom investicija.
Ministarstvo obrane SAD-a kaže da Kina traži i gradi vojne objekte koji će joj omogućiti da potencijalno ratuje na svim frontovima - od kopnenih do svemirskih.
Peking navodno razmatra uspostavljanje vojnih objekata u Tajlandu, Singapuru, Indoneziji, Pakistanu, Šri Lanki, Tanzaniji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kambodži. Bazu u Džibutiju Kina je ustanovila 2017. godine. Kako stoji u izveštaju Ministarstva obrane SAD, takva globalna mreža baza može da ometa američke operacije i daje podršku operacijama koje su usmerene protiv SAD.
Jedan kineski zvaničnik rekao je Vašington postu da će se deo tehnologije potrebne za rad satelitskog sistema za navigaciju BeiDou nalaziti u kineskom delu baze Ream. BeiDou je kineski odgovor na satelitski radionavigacijski sistem za određivanje položaja GPS.
Ratna mornarica Narodne Republike Kine već je najveća na svetu po broju plovila. Dok Amerika trenutno raspolaže s 297 plovila svih vrsta, Kina ih ima 355, a procenjuje se da će ih do 2030. imati 460.
Međutim, stručnjaci kažu da Kini nedostaje robustna mreža inostranih baza kako bi iskoristila puni potencijal svoje brojne flote. Tu je Amerika u velikoj prednosti jer poseduje razgranatu mrežu od 750 prekomorskih baza.
Glavni izvršni direktor Centra za novu američku bezbednost Ričart Fontejn kaže da Kini baza u Kambodži omogućava projekciju snage na način koji bez te baze ne bi bio moguč, naročito ne u toj oblasti.
Endru Erikson, direktor za istraživanja u Institutu za kineske maritimne studije pri Fakultetu za pomorsko ratovanje u gradu Njuport, kaže da je baza u Džibutiju bio logičan potez za Kinu jer joj omogućava da motri svoje energetske interese na Bliskom istoku. Uz to, SAD, Francuska i Japan u Džibutiju već dugi niz godina takođe imaju baze.
"Nakon toga se postavlja pitanje, kako izgraditi mrežu", rekao je Erickson.
Kina već neko vreme pokušava da poveća svoj uticaj u Indopacifiku, ali ti njeni potezi nisu uvek bili uspješni. Ministar spoljnih poslova Narodne Republike Kine Vang Ji je prošle nedelje završio 10-dnevno putovanje po južnom Pacifiku, ali nije uspeo da izdejstvuje dogovor o sigurnosti i razvoju koji je trebalo da potpiše 11 zemalja regiona.
Kineski predlog pakta sklonjen je nakon što su neke zemlje koje su učestvovale u pregovorima izrazile sumnju da bi taj sporazum doveo do eskalacije sukoba Kine i njenih regionalnih rivala.
"Kinezi ne odustaju, nemilosrdni su. Bilo ko, ko misli da je ovo bio signal da je njihova oštrica otupela ili da su blokirani, jednostavno nije u pravu ", zaključio je jedan zvaničnik.
Kurir.rs/Vašington post