Kina sada može da se zavali i uživa u promeni pozicija.
Kada je Mao Cedong posetio sovjetskog diktatora Josifa Staljina u zimu 1949, došao je tamo kao molilac. Staljin ga je ostavio da čeka nedeljama u snegom zavejanoj dači, 27 kilometara od Moskve, gde je poniženi kineski lider, kog je mučila konstipacija, gunđao o svemu - od kvaliteta ribe do svog neudobnog dušeka.
Kada su dvojica komunističkih lidera ipak prionula na posao, Staljin je silom naterao Maoa da kupi rusko oružje i tešku mašineriju uz zajam na koji će Peking još plaćati kamatu.
Sedam decenija kasnije, došlo je do radikalnog resetovanja kada je reč o dinamici snage. Neposredno pre invazije na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je na Zimske olimpijske igre u Peking kako bi pokazao svoje prijateljstvo "bez granica" sa Si Đinpingom, ali ovih dana nema sumnje ko je prava supersila u tom dvojcu.Kineska ekonomija od 18 biliona dolara sada je 10 puta moćnija od ruske. Peking će imati skoro sve dobre adute u određivanju uslova bilo kakvih finansijskih slamki spasa koje će možda ponuditi svom prijatelju.
Dok se Rusija suočava sa naglom padom ekonomije pod sankcijama i embargom na naftu, Kina je očigledan potencijalni dobročinitelj kome Putin može da se okrene.
Si deli Putinovo neprijateljstvo prema Zapadu i NATO, ali to ne znači da će mu tek tako pružiti pomoć, piše briselski Politiko. Sijeva glavna strateška briga je prosperitet i bezbednost Kine, a ne spasavanje Rusije. Peking će verovatno kupiti barem nešto nafte koja je preusmerena iz Evrope, ali samo uz veliki popust u odnosu na svetska merila. Kina će pomoći Rusiji samo u onoj meri koliko je potrebno da ne privuče sankcije i ugrozi sopstvenu prodaju robe bogatim zemljama Severne Amerike i EU.
Veoma javno partnerstvo
Javno, Kina pokazuje veliku političku solidarnost sa Moskvom. Povećala je ukupnu trgovinu sa Rusijom, u suštini napustila Ukrajinu, proširila finansijske transakcije bez upotrebe dolara ili evra, i udvostručila buduću saradnju na razvoju vojne tehnologije tokom izvođenja zajedničkih vežbi u pacifičkom regionu.
Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, priznao je da je Kina budućnost njegove zemlje, rekavši: "Sada kada je Zapad zauzeo ’diktatorsku poziciju‘, naše ekonomske veze sa Kinom će rasti još brže".
Čini se da je i sam Si veliki obožavalac Putina na ličnom nivou. Jun Sun, direktor Kineskog programa u Stimson centru, naziva ovo njegovim "kompleksom Rusije". (Od izbijanja rata, Si je razgovarao samo sa Putinom, ali ne i sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim.)
Međutim, postoje veoma ozbiljna ograničenja ove veze "bez ograničenja“. Bar za sada, Kina naglašava zapadnim zemljama da ne prodaje oružje ili delove aviona Rusiji. Peking ne želi sam da postane žrtva sankcija, tako da postavlja granice u odnosu. Što je još više zabrinjavajuće za Putina, Kina takođe namerava da odredi visoku cenu za svoju podršku. Peking, na primer, želi da ograniči rusku veoma unosnu prodaju oružja Indiji, najvećem neprijatelju Kine preko Himalaja.
"Za razliku od hladnoratovskog obrasca, Rusija će biti mlađi partner snažnijoj Kini. To će iritirati Putina“, rekao je Metju Kronig, zamenik direktora Scovkroft centra za strategiju i bezbednost Atlantskog saveta.
Ta uloga druge violine nije scenario koji je Putin zamislio kada je odlučio da izvrši invaziju na Ukrajinu u februaru, vođen željom da obnovi nekadašnju slavu svoje nacije.
Ali je, navodi Politiko, to ipak trebalo da predvidi. Kina je zemlja opsednuta ispravljanjem istorijskih poniženja i vraćanjem svoje pozicije globalnog lidera. Vreme kada je Sovjetski Savez bio ideološki — i ekonomski — superiorniji od komunističke Kine je davno prošlo. Huavei gradi ruske 5G mreže, dok je Rusiji potrebna saradnja sa Kinom u svemu, od delova za avione do razmene valuta. Ono što je važno, takođe ne uvode sankcije Moskvi samo SAD i Evropa, već i tri druge velike azijske ekonomije: Japan, Južna Koreja i Singapur.
Andrej Kortunov, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove koji podržava Kremlj, sumnja da ruska elita ima mnogo apetita da služi kao mlađi partner Kine. Ali on vidi malo alternativa za Moskvu: "Od početka sukoba, Rusiji je Kina postala potrebna više nego ranije, jer Kina na mnogo načina ostaje jedini igrač, sa smanjenim ekonomskim vezama između Rusije i Zapada i sa sankcijama Rusiji".
Grube kalkulacije
Možda je najveća kalkulacija Kine to koliko će daleko ići da pomogne Putinu da pobedi embargo EU na rusku naftu. Ova evropska zabrana će napraviti značajnu rupu u ruskom budžetu osim ako drugi veliki kupci ne uđu. U odlučivanju o tome koliko će kupiti, Peking ima veliku moć uticaja na Moskvu.
Rusija i Saudijska Arabija su već dva vodeća dobavljača nafte za Kinu. U maju je morski uvoz ruske sirove nafte u Kinu dostigao dvogodišnji maksimum sa 1,14 miliona barela dnevno, u odnosu na 800.000 barela dnevno 2021. godine, prema podacima Vorteksa analitike u koje je Politiko imao uvid.
Međutim, najveći deo objašnjenja za ovo je, mnogo više od pokazivanja političke solidarnosti, tvrdoglava ekonomija Kineza. Međunarodne sankcije znače da su trgovci bili oprezni kada je u pitanju rukovanje ruskom sirovom naftom, stvarajući malu prenatrpanost zbog koje se ruskom naftom trguje 20 do 30 dolara jeftinije od međunarodnih referentnih cena.
S obzirom na to da Kina uvozi više od 10 miliona barela dnevno, sigurno ima prostora za kupovinu više, posebno kada se ekonomija ponovo pokrene i mere zaključavanja budu postepeno uklonjene u ključnim gradovima poput Šangaja.
Ali ruska prodaja u EU iznosila je oko 2,4 miliona barela dnevno. S obzirom na bezbednosnu zabrinutost Kine u vezi sa prekomernom zavisnošću od pojedinačnih dobavljača, malo je verovatno da će Kina odjednom početi da kupuje svu rusku naftu koja je sada višak.
Slično, Kina drži karte kada je u pitanju gas. Neposredno pre nego što je izvršio invaziju na Ukrajinu, Putin je potpisao sporazum sa Sijem kojim se složio da poveća izvoz prirodnog gasa na 48 milijardi kubnih metara godišnje u budućnosti, sa skromnih 4,1 milijardu kubnih metara u 2020. Rusija takođe planira novi gasovod, Snaga Sibira 2, zahvaljujući kom bi se izvoz ruskog gasa u Evropu lakše prebacio na Kinu.
"Problem je, međutim, u tome što Kina drži sve karte u pregovorima“, naveo je Nikos Cafos, glavni energetski savetnik grčkog premijera, u izveštaju trusta mozgova u maju.
"Kao i sa prvom linijom Snaga Sibira, Kina će postići tešku pogodbu. Ono što u ovom trenutku ne može da se zna je da li je Kina spremna da sklopi dogovor. Rusija će verovatno ponuditi veoma atraktivne uslove — ako ništa drugo, iz očaja. Ali da li će ih Kina prihvatiti? Hoće li ih cena dovesti u iskušenje ili će dva puta razmisliti o proširenju zavisnosti od Rusije u ovom trenutku?“, rekao je on.
Oružje
Potreba Rusije za saveznikom poklapa se sa porastom asertivnosti Kine. Što Moskva postaje izolovanija, to će možda više morati da pomogne Kini da unapredi svoje geopolitičke ambicije.
Godinama su kineski zvaničnici tiho lobirali kod svojih ruskih kolega da smanje prodaju oružja Indiji, koja je ponekad imala krvavi granični spor sa Pekingom.
Između 2017. i 2022. Indija je bila najveće izvozno tržište oružja za Rusiju, potom Kina, prema statistikama Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu. Borba protiv indijskih vojnika naoružanih ruskom opremom možda nije zabavna za Kinu, ali je svakako unosan posao za Rusiju.
Pre rata, "Rusija je bila veoma tvrdoglava i rekla je: 'Oh, Kino, nisi u poziciji da nam diktiraš kome ćemo prodavati oružje'. Ali mislim da će Kina biti u ovoj poziciji verovatno pet godina kasnije“, rekao je Aleksandar Gabujev, ekspert za odnose Rusije i Kine iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir.
Indija, sa svoje strane, pokušava da zadrži otvoren odnos sa Putinom. Nju Delhi, poput Pekinga, kupuje jeftinu naftu, iako je takođe željan da održi jake veze sa SAD.
"Rusija oslabljena ratom i sankcijama, ali ne haotična i nestabilna, odgovara dugoročnim interesima Kine“, rekao je Bobo Lo, bivši zamenik šefa australijske misije u Moskvi, koji sada radi na Institutu Loui. "Izolacija Rusije će je dodatno gurnuti u poziciju mlađeg partnera u odnosima, dok će istovremeno povećati njenu ekonomsku i stratešku zavisnost od Kine".
Komandni položaj
Današnji preokret moći izgleda veoma neobično za one koji pevaju Internacionalu u posleratnoj Moskvi. Na kraju krajeva, SSSR i Narodna Republika su decenijama bili u teškim odnosima, uprkos njihovoj navodnoj ideološkoj blizini.
Pedesetih godina prošlog veka kada je Kina bila mlađi partner u odnosima, u Pekingu je postojalo mišljenje da Moskva previše brine o svojim odnosima sa Zapadom a premalo o odnosu sa Kinom, rekao je Džozef Torigijan, autor knjige o Staljinu i Mau.
"Kada su bili Staljin i Mao, Staljin je bio učitelj, bio je titan komunističkog pokreta. Kada je Staljin umro, Mao je sa visine gledao na Hruščova, kao na nekoga ko nije razumeo ideologiju. Kada je Deng Sjaoping sreo Gorbačova, Deng je po svemu sudeći mislio da je Gorbačov idiot", dodao je on.
Dok Si i Putin dele bolji lični odnos od svojih prethodnika, oni takođe imaju veoma različita razmatranja o budućnosti uloge svojih zemalja u svetu.
Sijev puni fokus je na obezbeđivanju predsedničke pozicije, po treći put, sa planom prosperitetnije Kine koja će na kraju prestići SAD i postati ekonomija broj 1 u svetu. Sankcije bi uništile tu želju.
Putin je, u međuvremenu, u većem problemu. On bi bio srećan da uzme sve što može od Kine s obzirom na trenutnu nevolju njegove zemlje - čak i ako to znači da se Rusija smatra mlađim partnerom Kini.
"Problem je u tome što on vidi sukob u Ukrajini kao zaista centralni deo njegove borbe da zadrži svoj režim“, rekao je Gabujev. "Postoji toliko emocionalno suženog vida kada je reč o ratu u Ukrajini i vraćanju Amerikancima, posebno zato što pomoć američke vojske, obezbeđivanje oružja, razmena osetljivih obaveštajnih podataka… pomaže da se ubije mnogo ruskih vojnika".
"Biti u kineskom džepu je manje stražno, jer je fokus zaista na borbi protiv SAD“, rekao je on. "Ako Kina obezbedi neophodne resurse - a da se u isto vreme ne meša u unutrašnje poslove Rusije - to je cena koju on prihvata da plati kako bi nastavio svoju borbu sa SAD.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs