Malo je mesta na planeti gde se Srbi mogu osećati kao u svojoj domovini i znati da su među prijateljima kao što je ostrvu Krf. Sve to počelo je dolaskom srpske vojske pre jednog veka. Među pričama o rađanju prijateljstva dva naroda jedna se ističe.
Ona o Janisu Janulisu, grčkom pastiru iz mesta Moraitika, 20 kilometara južno od grada Krfa. Na imanje ovog nepismenog seljaka 1916. stiglo je oko 3.000 vojnika Drinske divizije koji su činili samo deo od oko 130.000 srpskih ratnika koji su na ovom ostrvu potražili spas. Da je učinio samo ono što i mnogi drugi - pomogao koliko je mogao da se vojska smesti i prehrani, bilo bi dosta. Ali Janis je srpske vojnike tretirao kao svoju decu.
Čak i kada su mnogi, izmoreni posle Albanske golgote, na ostrvu preminuli. On je dao zemlju za groblje, jedno od 27, koliko ih je bilo na ostrvu, da bi mogli hrišćanski da budu sahranjeni. Otuda je tu zemlju smatrao svetom.
- Kada su kosti palih vojnika prebačene u kosturnicu na ostrvu Vidu, otac nam je ostavio zavet - da se ta njiva nikada više ne obrađuje. Međutim, kada je umro, moj brat, kome je njiva pripala, rešio je da je iskoristi makar kao pašu za ovce.
Iako smo mu svi govorili da to ne radi, kupio je stado ovaca i pustio ga na njivu. Posle samo jedne noći celo stado je uginulo - svojevremeno je za Kurir ispriča Janisov sin Spiros Janulis.
Posle toga, zavet niko viš nije prekršio i on se poštuje do danas. Ali ni to nije potpuna priča o Janisu Janulisu, jer je potomcima preneo i ljubav prema Srbima.
Kurir.rs