Zemlje širom sveta suočene su sa recesijom jer rat u Ukrajini pogađa ekonomije koje je već potresla pandemija kovida, upozorila je Svetska banka.
Manje razvijene zemlje u Evropi i istočnoj Aziji suočavaju se sa "velikom recesijom", navodi se u saopštenju. Rizik od visoke inflacije i niskog rasta - takozvane "stagflacije" - takođe je veći, rekao je predsednik Svetske banke Dejvid Malpas.
Računi za energiju i hranu rastu širom sveta.
"Rat u Ukrajini, blokade u Kini, prekidi u lancu snabdevanja i rizik od stagflacije koče rast. Za mnoge zemlje, recesiju će biti teško izbeći“, rekao je Malpas.
On je takođe, u izveštaju Svetske banke o globalnim ekonomskim izgledima za jun, upozorio da je opasnost od stagflacije "značajna".
"Usporen rast će verovatno trajati tokom cele decenije zbog slabih investicija u većini sveta. S obzirom da je inflacija sada na najvišem nivou u više decenija u mnogim zemljama i da se očekuje da će ponuda sporo rasti, postoji rizik da će inflacija ostati viša duže vreme", navode iz Svetske banke.
Svetska banka je, inače, odobrila 1,49 milijardi dolara dodatnog finansiranja za Ukrajinu, za koje je rekla da će "biti iskorišćena za isplatu plata vladinim i socijalnim radnicima“.
Novo finansiranje je deo više od 4 milijarde dolara paketa podrške za zemlju, koji pokriva oblasti zdravstvene zaštite, obrazovanja i sanitarnih uslova.
Prošlo je više od sto dana od ruske invazije na Ukrajinu, ali tek sada postaje jasna otrežnjujuća jačina udarnih talasa koji pogađaju nacije i domaćinstva hiljadama kilometara od tog epicentra.
Zemlje u razvoju već su se borile da stanu na noge. Na svakih 20 dolara koje su domaćinstva tamo obično zarađivala pre pandemije, sada dobijaju samo 19 dolara. A rastući troškovi hrane i energije prete da dodatno poremete sredstva za život, što znači bedu i teškoće za najugroženije.
I to ne važi samo za siromašnije zemlje. Jedna anketa pokazala je da se svako šesto britansko domaćinstavo obratilo banci hrane.
Ta globalna borba mogla bi da bude pogoršana višim kamatnim stopama koje se koriste za ublažavanje inflacije, u trenutku kada nestaje podrška vlade za ublažavanje uticaja pandemije.
Svetska banka poziva na hitne mere, od otplate duga, do pozivanja nacija da ne postavljaju ograničenja na izvoz hrane. Isto tako, oni žele da kreatori politike pokažu da deluju zajedno kako bi zaštitili zalihe hrane i energije, umirili nestabilna tržišta i ublažili skokove cena.
Ako sada smanjimo alate, Svetska banka sugeriše da bismo mogli da se suočimo sa još dugotrajnijom i bolnijom krizom. "Teškoće danas ne znače samo bedu i društvene nemire, one mogu da uništi živote u godinama koje slede", navode iz Svetske banke.
Zemlje u Evropi za koje je najverovatnije da će doživeti oštar pad ekonomske proizvodnje 2022. su Ukrajina i Rusija, prognoza je Svetske banke.
Banka upozorava da će posledice rata i pandemije kovida biti šire.
"Čak i ako se izbegne globalna recesija, problemi od stagflacije mogli bi da potraju nekoliko godina – osim ako se ne pokrene veliko povećanje ponude“, rekao je Malpas.
Predviđa se da će globalni rast usporiti između 2021. i 2024. godine za 2,7 procentnih poena, rekao je Malpas, što je više nego dvostruko više nego između 1976. i 1979. godine, kada je svet poslednji put video stagflaciju.
U izveštaju se upozorava da su povećanja kamatnih stopa neophodna za kontrolu inflacije krajem 1970ih bila toliko velika da su izazvala globalnu recesiju 1982. i niz finansijskih kriza u tržištima u razvoju i ekonomijama u razvoju.
Međutim, 1970ih dolar je bio slabiji, a nafta relativno skuplja.
Govoreći za BBCi, Ajhan Kose, direktor Grupe za prospekte Svetske banke, rekao je da "vlade ne mogu lako" da se izbore sa rastućim cenama energije.
"Ne bi trebalo da uvode zabrane izvoza, ne bi trebalo da uvode subvencije, ne bi trebalo da uvode kontrolu cena“, rekao je Kose. "Takve intervencije iskrivljuju cene i pretvaraju se u još više cene“, dodao je on.
Kurir.rs