Plan EU da ubrza finansiranje i izdavanje dozvola za 30 gasnih projekata suočava se sa pravnim izazovom od strane nevladinih organizacija, uključujući ClientEarth i Friends of the Earth Europe.
Od Evropske komisije je zatraženo da preispita svoju podršku infrastrukturnim projektima kao što je gasovod EastMed dug 1.900 kilometara koji bi trebalo da poveže gasna polja na moru u Izraelu i na Kipru sa Italijom.
Izvršna vlast EU ima rok od 22 nedelje da revidira svoju prvobitnu odluku ili pokaže da ne krši zakon o životnoj sredini, prema novom načinu osporavanja Brisela koji je uveden prošle godine, piše Gardijan.
Ukoliko komisija ne ponudi zadovoljavajuće pravno obrazloženje, slučaj bi mogao biti iznet pred Evropski sud pravde, što bi potencijalno moglo da zaustavi napredak u projektima vrednim 13 milijardi evra.
Dve nevladine organizacije, zajedno sa Food & Water Action Europe i CEE Bankwatch Network, tvrde da je listu prioriteta projekata sastavio Brisel bez uzimanja u obzir emisija metana, gasa za koji stručnjaci kažu da ima potencijal globalnog zagrevanja više od 85 puta veći od toga ugljendioksida.
Giljermo Ramo, advokat za ClientEarth, rekao je da ova lista "predstavlja VIP propusnicu za fosilni gas u Evropi" i to u trenutku "kada bi trebalo da govorimo o njegovom postepenom ukidanju. Komisija nije razmatrala uticaj emisija metana koje proizilaze iz projekata gasne infrastrukture, uprkos dokazima da su oni značajni. To je protivzakonito jer se direktno kosi sa klimatskim zakonima EU i njenim pravnim obavezama prema Pariskom sporazumu".
Svake dve godine Evropska komisija sastavlja listu prioritetnih energetskih infrastrukturnih projekata za koje se smatra da su korisni za 27 država članica EU. U okviru reformi sistema, ne mogu se navesti potpuno novi gasni projekti, ali se mogu uključiti projekti neophodni za obezbeđenje snabdevanja.
Među njima ove godine je 30 gasnih projekata koji sada ispunjavaju uslove za pojednostavljenu procenu uticaja na životnu sredinu, brzu proceduru izdavanja dozvola i finansiranje EU.
Navedeni projekti obuhvataju transport, skladištenje ili uvoz gasa, uključujući gasovode i LNG terminale, kao što su gasovod EastMed vredan 7 milijardi evra, gasovod Melita Transgas, terminal za uvoz LNG na Kipru, Baltik Pajp i gasovod Posejdon između Grčke i Italije.
Međunarodna agencija za energetiku i Međuvladin panel za klimatske promene rekli su da ne bi trebalo graditi nove projekte za vađenje nafte i gasa kako bi se globalno zagrevanje održalo na 1,5 stepeni iznad predindustrijskog nivoa.
Komisija nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.
Kurir.rs