GODIŠNJICA AGONIJE: Dragica Gašić pregurala godinu dana otkad se vratila u svoj stan u Đakovici gde je JEDINA SRPKINJA

Printscreen

Pre tačno godinu dana povratnica Dragica Gašić vratila se da živi u svom stanu u Đakovici. Iako je, kako kaže, za proteklih godinu dana preko leđa preturila svašta, nema nameru da napušta svoj stan i svoju Đakoviću, koja je inače potpuno etnički očišćena od Srba.

Ona objašnjava da su proteklih godinu dana bili šašavi, ludi, napeti, ali i mirni.

- Najteže je bilo u početku, ali kako je vreme prolazilo i napadi i maltretiranje su postajali sve ređi. Ali na samom početku kada sam se prošle godine u ovo vreme vratila u svoj stan bilo je dosta napeto. Svakodnevno sam bila izložena nekom vidu maltretiranja. Lepili su mi slike na prozore, lupali na vrata, dobacivali, u obližnjem marketu mi ne dozvoljavaju da kupujem, čak su mi i obili stan i odneli hranu i lekove - priseća se Dragica i dodaje da su sada napadi na nju sve ređi.

Printscreen 
foto: Printscreen

- Ponekad, ali sve ređe mi neko tokom noći zalupa na vrata. Ja se pravim blesava i oni odu. Srećom, zahvaljujući naporu i zalaganjem direktora Kancelarije za KiM Petra Petkovića koji je to uspeo da izdejstvuje, uvek ispred zgrade stoji policajac, pa i to dosta utiče da su napadi na mene sada dosta retki - kaže Gašić ali i napominje da joj je kupovina u obližnjem marketu i dalje onemogućena.

Printscreen 
foto: Printscreen

- Jednostavno se prave blesavi i niko neće da me usluži. Zato odem do centra grada, pa tamo pokupujem šta mi treba. Tamo nemam nikakvih problema i niko ne obazire mnogo pažnje na to što sam Srpkinja - iastiče Gašićeva, podvlačeći da sa svojim sugrađanima priča na albanskom jeziku koji je naučila još kao devojčica.

- Kuća u kojoj sam rođena i živela do osamnaeste godine je u selu Veliko Kruševo kod Budisavca i okružena je albanskim kućama. Međutim, tu su Albanci katolici. Kao mala sa njima sam se družila i igrala i naučila sam albanski jezik. Moja rođena sestra i dan danas živi u toj kući i nikada nije imala problema sa našim komšijama - naglašava Gašićeva.

Dodaje da joj sestra radi u školi i predaje geografiju, ali da radi i sa pripadnicima italijanskog kontigenta KFOR kao prevodilac. Ona objašnjava i da je u Đakovicu došla sa 18 godina i da je počela da radi u fabrici.

Printscreen 
foto: Printscreen

- Nakon 12 godina rada u fabrici prešla sam u SUP gde sam ostala do penzije. Od njih sam i dobila ovaj stan - kaže Gašićeva i napominje da je presrećna što se vratila i što je u tome imala, ali i dalje ima neverovatnu podsršku i pomoć kako Kancelarije za KiM i direktora Petra Petkovića, tako i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

- Verujte mi da se nisam ni setila da je ovih dana godišnjica mog povratka. Iz Kancelarije za KiM su me podsetili i neizmerno im hvala. Došli su i doneli mi poklone. Oni baš vode računa o meni. Šta god mi treba ja se obartim njima. Kad moram kod lekara oni mi sve zakažu u Mitrovici. Za sve mi izlaze u susret. Mnogo im hvala. Neizmerno hvala i predsedniku Vučiću koji se, pored svih obaveza i nedaća sa kojima se u poslednje vreme susreće, takođe setio godišnjice i čestitao mi - kaže Gašić.

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković na fejsbuk profilu je napisao da se navršava tačno godinu dana od kako se Dragica Gašić vratila u svoj stan u Đakovici.

- Kontaktirao sam Dragicu da joj lično čestitam na hrabrosti i istrajnosti koju je pokazala za ovih godinu dana, a obišli su je i predstavnici našeg Privremenog organa Đakovica i uručili joj mali znak pažnje povodom ovog mini jubileja. Ova hrabra žena mnogo toga je preturila preko svojih leđa od prošlog juna, ali njena odlučnost i rešenost, kao i podrška na tom putu koju je imala od strane države Srbije i Kancelarije za KiM bila je jača od svih onih u Prištini i Đakovici koji su želeli da je oteraju sa njenog kućnog praga - napisao je Petković i dodao.

Printscreen 
foto: Printscreen

- Dragica je za ovih godinu dana preživela nezapamćenu tortutu i šikaniranje u etnički od Srba očišcenoj Đakovici - zabranjeno joj je da promeni ulazna vrata, vrata su potom i zaplenjena, na njene prozore Albanci su lepili slike preklanih Srba, noću su joj lupali na vrata, zabranili su joj da kupi hleb i hranu u obližnjem marketu samo zato što je Srpkinja... Obili su joj stan, ukrali hranu i neophodne lekove, ne može na ulicu sama, jer trpi razne pogrde. I sve to pred očima međunarodne zajednice, a od strane onih koji bi danas da konkurišu i za članstvo u Savetu Evrope. Uprkos svi izazovima, Dragica je stala i opstala u svojoj Đakovici. Njan primer najbolji je pokazatelj kako danas žive Srbi južno od Ibra ali i kako, kada radimo i držimo se zajedno, možemo sve i nema te prepreke koja je nepremostiva - napisao je Petković i zaključio da je pred nama još mnogo izazova, ali da ćemo složno biti najčvršća brana svima onima koji žele da na KiM više ne bude nijednog Srbina.

- Tu lekciju im je očitala i Dragica Gašić - zaključio je Ptković.