Glumac Ljubivoje Tadić pre sedam godina doživeo je porodičnu tragediju, kada je u stanu u centru Beograda, kome je živeo s majkom i nepokretnom sestrom, izbio požar.
Naime, glumac je godinama živeo u nehumanim uslovima, a kako nisu imali struje, svetlost su im emitovale sveće.
Upravo od upaljene sveće krenuo je požar koji je odneo i jednu žrtvu. Naime, Ljubina sestra Maja je poginula, a glumac njegova majka zadobili su teške opekotine. Komšije tada nisu mogle da dođu do reči od šoka.
- Dve godine nisu imali struju, a pričalo se da im je isključena zbog duga koji je bio veći od milion dinara - govorile su tada glumčeve komšije za domaće medije.
I sam Ljuba nakon ove tragedije završio je u bolnici. On je tada zadobio opekotine lica i glave jer je iz buktinje pokušavao da spase nepokretnu sestru. On je nakon ove nesreće smešten u bolnicu za plastičnu hirurgiju, dok je njegova majka u teškom stanju prebačena na intenzivnu negu Urgentnog centra. Pretpostavlja se da je požar izazvala sveća koja je zapalila krevet, nakon čega je planuo ceo stan.
Glumac je u ispovesti za magazin Story, neposredno nakon svog oporavka, tada progovorio o bolesti pokojne sestre.
- Bila je bolesna od trećeg meseca svog života. Bebe koje tako obole obično ne žive dugo, međutim, ona je imala takvu pažnju mame i tate, a kasnije i moju. Od svoje osamnaeste godine išao sam po lekove, vodio je na preglede i sve što treba. Nije bila radno sposobna, ali mnogo je volela da čita. Obožavala je Momu Kapora. Volela je Ivu Andrića, Pavla Ugrinova, koji je prilično težak pisac, i Aleksandra Tišmu. Poslednje što je pročitala bila je knjiga Emira Kusturice Smrt je neprovjerena glasina. Bila je ogromna inteligencija, ali zbog te svoje bolesti... Da se bavila nekim pozivom, ona bi bila najuspešnija. Ali eto, tako se desilo. Ja je nikad nisam video zdravu.
Kako je ispričao, trenutaka požara se ne seća.
- Ne. Sećam se trenutka kad me mama pozvala, jer sam malo pre toga zadremao. Tamo je bilo hiljadu knjiga. Sećam se tog prvog trenutka i pokušaja da ih izvučem odande, a šta je posle bilo... Sećam se da su vatrogasci stigli brzo, mada ne mogu da izmerim vreme. Tada sam bio ubeđen da su nas oni spasli. Čini mi se da sam odgovorio kad je jedan od njih, dok su razbijali prozore, viknuo: Koliko vas je? Posle toga ne sećam se više ničega. I ovo sam možda čuo od nekoga. Na sreću, sin je te večeri radio, spremao je neki film s jednim kolegom. Dok su se vraćali, prvi njihov komentar kad su izbili na početak ulice Koče Kapetana bio je: Otkad su ovi đubretari počeli da pale rotaciona svetla? Rekao mi je kasnije jednu istinu koja je meni bila dosta surova, jer sam preživeo sve te neverovatne krize, a potvrdio je i moj neurolog... Nije neka uteha, ali kažu da bi Maja kasnije preminula u najtežim mukama da je preživela taj događaj.
(Kurir.rs)
Bonus video: