Nemački kancelar je prvi put javno izgovorio zahteve - sankcije Rusiji i priznanje Kosova, što je zemlju dovelo u nikad težu poziciju. Ipak, te poruke jesu bile jasne, ali je isto tako jasno da mora da postoji balans između zahteva i ponude, ocena je analitičara
Oštri zahtevi nemačkog kancelara Olafa Šolca da Srbija uvede sankcije Rusiji i prizna nezavisnost Kosova, o kojima se do sada samo naslućivalo, a koji su tokom njegove posete Beogradu i zvanično izgovoreni, stavljaju našu zemlju u nikad težu situaciju, a manevarski prostor nam je sve suženiji, ocena je stručnjaka.
Pred predsednikom Aleksandrom Vučićem i našim državnim vrhom su dani teških odluka, a imajući u vidu jasne odgovore srpskog šefa države na zahteve nemačkog kancelara, kojima je pokazao da ima hrabrost da se čvrsto bori za naše nacionalne interese, nije sve potpuno bezizgledno, objašnjavaju naši sagovornici.
Oni ukazuju da će se Srbija verovatno malo-pomalo prilagođavati politici EU, ali ne u potpunosti i ne po pitanju svih zahteva.
Činjenice na našoj strani
Šolc je, naime, bio beskompromisan u razgovoru s Vučićem, kome je poručio da Nemačka očekuje međusobno priznanje Srbije i Kosova kao uslov za ulazak u EU, kao i uvođenje sankcija Rusiji, ali su i jasni odgovori predsednika ukazali da su interesi Srbije na prvom mestu, ukazuju analitičari.
- Mi ne reagujemo na taj način, na pritiske gde nam neko nešto zapreti, a mi da moramo to uraditi - rekao je predsednik na zajedničkoj konferenciji.
Bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović poručio je za Kurir da Srbija mora i može da odoleva ovakvim pritiscima.
- To smo i dokazali već toliko puta kroz istoriju. Pritom, ta pretnja Šolca, sankcije Rusiji i priznanje Kosova, nije skopčana s nasilnim oblikom ponašanja, već sankcionim, te možemo i moramo da odolevamo jer ne smemo da se odreknemo dela sebe, niti možemo udovoljavati beskrajnoj gladi Zapada. Mi takođe imamo sve pravne, političke i istorijske činjenice na našoj strani i zato i treba energično da predočavamo ostatku sveta to - kazao je Jovanović.
Ukazao je da je ova situacija nastavak iste borbe, samo drugim sredstvima.
- Iako ne izgleda tako, mi nismo bezizgledni u toj borbi. Istovremeno, i zapadne sile su u ozbiljnim iskušenjima i sporovima i ne mogu da se ponašaju komotno kao pre 22 godine - konstatovao je on.
Mali koraci
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kazala je za Kurir da, uprkos razvijenim bilateralnim ekonomskim odnosima s Nemačkom, postoje teme o kojima ne možemo da se saglasimo, kao što je zahtev da se dijalog između Beograda i Prištine okonča međusobnim priznanjem.
- Uvođenje sankcija Rusiji je takođe politički zahtev koji se postavlja kao uslov za napredovanje na evropskom putu. Poruke kancelara Šolca bile su jasne, ali je isto tako jasno da mora da postoji balans između zahteva i ponude, a bojim se da još uvek konkretne ponude o bržem evropskom putu i Srbije i regiona nema na vidiku - jasna je Grubješićeva.
Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije ukazao je da smo deo EU u ekonomskom smislu i da to ni EU ne treba da zaboravi, te da ćemo, ako se kriza bude zaoštravala, morati postepeno da usklađujemo spoljnu politiku s politikom EU.
- Sveobuhvatna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine je kompromisni termin. Nemci misle da je kraj procesa priznanje nezavisnosti Kosova, Srbija misli bukvalno to što piše - sveobuhvatna normalizacija. Od početka svako ima svoje ideje šta bi na kraju trebalo da bude. Kraj tog procesa je vrlo daleko s obzirom na sve nedoumice koje postoje u međunarodnoj zajednici, u EU, otpor Srbije prema svemu tome. Treba da se usredsredimo na male korake - rekao je Zečević za RTS.
Neprijatna novina
Bivši ambasador Milisav Paić ocenio je da ove poruke Šolca nisu neočekivane
- I zahtev za međusobno priznanje i za uvođenje sankcija Rusiji su jedno licemerno ponašanje i zatvoreni krug u kome se od Srbije sve traži, a ne daje ništa za uzvrat. Nemačka pak vodi svoju posebnu politiku, i dalje uvozi gas iz Rusije, kao i naftu zaobilaznim putem, i jedna je od zemalja koja ima najoprezniji stav prema zahtevima SAD za naoružavanje Ukrajine, ali zato od nas traži da poštujemo ove zahteve. Srbija nikako ne sme da udovolji ovih zahtevima, već da se bori za svoju dobrobit - kazao je Paić.
Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemanja Starović ocenio je za Oko magazin da je jako dobro što je došlo do posete.
- Deo razgovora bio je prijatniji kad je govoreno o nekim temama, ali i manje prijatan kada je govoreno o nekim drugim, ali dobro je što je došlo do razgovora. Nadao sam se da će se naći najmanji zajednički sadržalac, čak i u temama u kojima se ne možemo složiti. To može biti to da se u najmanju ruku očuvaju mir i stabilnost u regionu. Ono što je predstavljalo neprijatnu novinu je ono što smo u Prištini čuli i što pokazuje da se Nemačka prvi put pridružila SAD u tome što je napustila princip konstruktivne dvosmislenosti - rekao je.
Kurir.rs/ Ivana Žigić
Ne propustite DANAS dva poklona uz Kurir: ikona SVETE TROJICE sa zlatotiskom i molitvom, plus dodatak porodični magazin LENA
Dnevne novine Kurir danas svim čitaocima daruju dva poklona. Dobićete ikonu SVETE TROJICE plus dodatak porodični magazin LENA.
Ikona Svete Trojice (Svetog Trojstva) originalno je uklesana u kamenu u Ostrogu.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici sutra obeležavaju praznik Silazak Svetog duha na apostole - Svete Trojice ili Duhove.
Duhovi se uvek obeležavaju 50. dan posle Vaskrsa i deseti dan posle Spasovdana. Duhovi predstavljaju i "rođendan" hrišćanske crkve, a nazivaju se još i Trojice, Trojičin dan, Silazak Svetog duha na apostole. Kod Srba, i još češće kod Rusa i Grka, taj praznik se zove i Pedesetnica. To je treći praznik po značaju, posle Vaskrsa i Božića, i kao i oni takođe se slavi tri dana. Praznovanje se nastavlja cele sedmice, ne posti se, to je tzv. trapava nedelja.
Taj praznik je uvek u nedelju, na pedeseti dan od Vaskrsa. Crkveno učenje kaže da je neposredno pre vaznesenja Hristos obećao učenicima da će se ubrzo "izliti blagodet Duha svetog“ na njih, što se desilo 50. dana od vaskrsnuća.
U hramove se unosi sveža zelena trava i cveće. Posle svete liturgije služi se večernje, na kom se kleči i pletu se venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid. Mnogi nose venčiće u torbama i tašnama jer veruju da će ih bog zaštititi od raznih nesreća koje mogu da ih snađu.
Dobro je da iz manastira ponesete osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.
U dodatku Lena pročitajte:
ZAŠTO TREBA PITI KOZJE MLEKO – Odlično za regeneraciju jetre, malokrvnost, mononukleozu, jačanje imuniteta…
PET NAJČEŠĆIH GREŠAKA SA KREMOM ZA SAMOPOTAMNJIVANJE
IMAM NEŠTO VAŽNO DA VAM KAŽEM – Kad je pravo vreme da objavite da ste u drugom stanju
ĆELIJE SU NAJAKTIVNIJE NOĆU – Nemojte preskakati večernju negu lica
Verica Rakočević u intervjuu za Lenu: NE SAVETUJEM SVOJU DECU, SAVETUJU ONI MENE
Bonus video: