Više od 48 miliona Francuza danas je pozvano da u prvom krugu parlamentarnih izbora glasa za 577 poslanika, dok se centristi predsednika Emanuela Makrona nadaju da će posle drugog kruga zakazanog naredne nedelje, osvojiti apsolutnu većinu kako bi sproveli reforme koje je Makron obećao početkom maja na početku svog drugog mandata.
Izborna kampanja, koja nije izazvala veliko interesovanje Francuza i zbog čega se očekuje mali odziv na glasanju, završena je u petak uveče, preneli su tamošnji mediji.
Kandidati do zatvaranja birališta večeras u 20.00 nemaju pravo da govore u medijima ili da putuju, dok je objavljivanje anketa zabranjeno, podsetila je francuska onlajn BFMTV.
Glasanje u francuskim prekomorskim teritorijama održano je u subotu.
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Makronova centristička koalicija Zajedno i savez levičarskih stranaka koji predvodi lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon dobili bi približne rezultate između 26 i 27 odsto.
Na trećem mestu bi bila ekstremno desničarska stranka Nacionalno okupljanje liderke Marin Le Pen, a na četvrtom desničarski Republikanci.
Francuzi će glasati o kandidatima za 577 poslanika, a za apsolutnu većinu je potrebno osvajanje najmanje 289 poslaničkih mesta.
Drugi krug parlamentarnih izbora zakazan je za 19. jun.
Prvi rezultati izlaznih anketa očekuju se ubrzo po zatvaranju birališta.
Preti mu neželjena rekonstrukcija vlade?
Ako predsednikov savez Zajedno zadrži većinu, on će moći da nastavi da vlada kao i pre. Ne uspe li, to bi moglo da dovede do koalicije sa drugim strankama na desnici i neželjene rekonstrukcije vlade.
Pobeda leve koalicije, koju analitičari ne smatraju verovatnom, ali ni nemogućom, bila bi katastrofa za Makrona i probudila bi zle duhove teške "kohabitacije", kada su premijer i predsednik različitih političkih orijentacija, koja je u prošlosti paralizovala francusku politiku.
Levičar Žan-Lik Melanšon, bivši marksista, već je jasno rekao da ima ambiciju da postane premijer i da želi da uguši Makronove planove za podizanje starosne granice za ulazak u penziju, premda bi predsednik zadržao kontrolu nad spoljnom politikom.
Kurir.rs/Agencije